Мирко Лујић:SIPA није учествовала у Караџићевом хапшењу

Директор Државне агенције за истраге и заштиту БиХ Мирко Лујић каже да ова полицијска агенција није имала директног учешћа у хапшењу Радована Караџића, али има апсолутно текуће сарадње са свим агенцијама које су могле допринијети томе укључујући и SIPA-у.

 - Ми смо у сталном оперативном контакту са свим агенцијама које су, између осталог, могле бити задужене за хапшење хашких бјегунаца и активно учествујемо у прикупљању обавјештења, како је то закон рекао. Потрага и хапшење хашких оптуженика је терет овој држави и сусједној Србији. То може бити објективна сметња за даљи развој ових држава, првенствено са аспекта интеграције у Европу. Aко је то једна од баријера, које треба да савладамо, онда треба да то завршимо и одрадимо, па да идемо даље, да не буде више метода и средстава за уцјењивање или било шта друго - каже Лујић.

 * Да ли је Aгенција за истраге и заштиту учествовала у хапшењу Радована Караџића?

ЛУЈИЋ: Полицијска агенција није имала директног учешћа у хапшењу Радована Караџића, али има апсолутно текуће сарадње са свим агенцијама које су могле допринијети томе укључујући и SIPA-у. Ми смо у сталном оперативном контакту са свим агенцијама које су, између осталог, могле бити задужене за хапшење хашких бјегунаца и активно учествујемо у прикупљању обавјештења, како је то закон рекао. Потрага и хапшење хашких оптуженика је терет овој држави и сусједној Србији. То може бити објективна сметња за даљи развој ових држава, првенствено са аспекта интеграције у Европу. Aко је то једна од баријера, које треба да савладамо, онда треба да то завршимо и одрадимо, па да идемо даље, да не буде више метода и средстава за уцјењивање или било шта друго. Уважавам став и мишљење дијела јавности у вези са тим питањем и апсолутно сам за то да свако ко је оптужен треба да се појави у судници, а онда ће се видјети шта ће бити. Нека суд донесе одлуку. Треба да ради свако свој посао. SIPA је послије хапшења Караџића појачала присуство око 80 објеката које обезбјеђује као и незнатно присуство на терену.

*Колико је од почетка рада, SIPA обрадила предмета ратних злочина и о којима је ријеч?

ЛУЈИЋ: Немамо ту информацију, али према подацима шестомјесечног извјештаја, SIPA тренутно поступа по 800 предмета ратних злочина. Они су различитог нивоа и то од почетне провјере, почетних сазнања о учињеном дјелу ратног злочина до оних самих завршних фаза истраге, које Тужилаштво води према оптуженима за ратне злочине.

*Да ли има проблема у раду на истраживању ратних злочина? Који су то проблеми?

ЛУЈИЋ: Проблеми су општепознати. Основни проблем SIPA-е је попуњеност. У полицији се не сматра да је испод 75 одсто попуњеност адекватна, а SIPA је попуњена са свега 65,17 одсто мјеста. Максимална попуњеност је 1.950 мјеста тренутно је свега 1.299 запослених, од чега је око 530 полицајаца. Углавном су упражњена мјеста у Сарајеву. Само одјељење за ратне злочине функционише са двије трећине персонала. Aко се узме у обзир обим активности, то није довољно. Јер у оквиру проблематике ратних злочина, налажу се разговори са жртвама, свједоцима, и евентуално са осумњиченима. Вријеме измиче јер је прошло 13 година од рата. Свједоци и жртве су се раселили, неки умиру, итд. Биологија иде стварно против нас. Дио људи је већ изгубио и вољу да свједочи. То су проблеми са којима ћемо се све чешће сусретати и све је изгледније да ћемо све теже, што вријеме одмиче, да завршимо што нам је потребно за окончање истрага. Међутим, дајемо све од себе. У складу са захтјевима тужилаштва, прије свега БиХ, ми смо унутрашњу структуру по центрима за ратне злочине подесили да буде слична структури тужилаштва. Попунили смо тимове које смо успјели и то функционише. Ти људи имају енормно велику продукцију. Нема дана када до шест тимова није на терену. Некада и више, зависно од потреба. Интензивно се интервјуишу свједоци, жртве итд.

* Осим ратних злочина, која су то кривична дјела у приоритету рада SIPA-е? За која дјела је највише извјештаја прослијеђено Тужилаштву БиХ?

ЛУЈИЋ: То су кривична дјела из надлежности финансијско- обавјештајног одјељења, односно прање новца и финансирање тероризма. Не по броју пријава, односно извјештаја тужилаштву, него по важности, по штети која је нанесена држави. Ту је значајан и број дјела из организованог криминала, а таквих око 80 случајева наново смо регистровали или започели истрагу и доставили извјештаје тужилаштву. Aли због важности за државу и општег стања, склони смо да фаворизујемо истраге прања новца и ту имамо значајне помаке. Ту су још тешка дјела организованог криминала. Задовољни смо како сада тече број предмета у ради и број истрага које се воде. Морамо рећи да истраге води тужилаштво, а SIPA као његов сервис је обавезна законом да пружи помоћ. Како јавност стварно доживљава резултате SIPA-е је један други аспект, у смислу да ли хапси ове или оне због ратних злочина и слично.

Колико је, по Вама, SIPA успјешна у откривању кривичних дјела "прање новца"? Колико је откривено случајева у посљедње двије године? О којим сумама новца се ради? Који су то велики "перачи"?

- Имамо све податке о томе. Aли о именима и називима не можемо говорити, то је у надлежности тужилаштава и до фазе пресуде не бисмо коментарисали. У овој години SIPA је поднијела 13 извјештаја о извршеном дјелу "прање новца" и извршиоцима против укупно 47 лица. Основано се сумња да је извршено "прање" око 63 милиона КМ, а штета која је могла настати је око 16 милиона марака. То је у драматичном порасту у односу на прошлу годину. Иначе, број тих дјела прогресивно расте за око 40 одсто годишње у односу на претходне године тако да имамо потребе за тим да и наши капацитети треба да расту и јачају.

Да ли SIPA ради ишта у вези с афером "црне листе" која је потресла РС и откривањем "рекетирања" лица?

- Не. Нисмо радили нити очекујемо налоге од тужилаштава у вези са тим. Цијеним да ће и даље МУП РС бити тај који ће водити и предузимати мјере и радње по налогу тужилаштва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.