Мирјанић: Нова законска рјешења за храну, ветерину, пољопривреду

Бањалука - Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске донијело је или покренуло процедуру за доношење важних закона и измјена и допуна закона који се односе на храну, ветеринарство, пољопривреду, вино, алкохолна пића и подстицаје.

Министар Стево Мирјанић у интервјуу Срни истиче да је циљ ових законских рјешења креирање пословног амбијента, те усклађивање са европским правним оквиром, као и са стратешким оквирима развоја пољопривреде до 2020. године.

Подсјећајући да задаци обухваћени Реформском агендом имају подлогу у Економској политици Српске за 2015. годину, Мирјанић прецизира да се све активности односе и на успостављање ИПАРД оперативне структуре за коришћење претприступних средстава ЕУ.

Она су намијењена за пољопривреду и рурални развој, као и за успостављање система земљишних површина и унапређење система за обиљежавање животиња - што су активности које се спроводе са заједничким институцијама БиХ.

Мирјанић напомиње да Реформска агенда обухвата и активности које је Министарство предузело на реформисању јавних предузећа у области шума и вода.

Он подсјећа да је Влада Српске усвојила програме мјера за редефинисање организационо-економске и кадровске позиције предузећа "Шуме Републике Српске" и за успостављање рационалне и ефикасне функције Јавне установе "Воде Српске".

Од новог руководства "Шума Републике Српске" Мирјанић очекује стабилизацију пословања предузећа у свим сегментима и редовно сервисирање законских обавеза - очување шумског еко-система, позитивно пословање, улагање у просту репродукцију шума, испуњавање обавеза према радницима, локалним заједницама и добављачима.

"Посебну одговорност жШумеж морају показати према свим дрвопрерађивачима Српске, а прије свега високим финалистима јер је то прворазредни интерес економије Српске", истиче Мирјанић.

Када је ријеч о добити од 640.000 КМ које је ово предузеће остварило у првих шест месеци, министар наводи да је то резултат повећане пословне дисциплине и примјене мјера које је Влада усвојила.

Мирјанић указује на то да је печат неповољним условима привређивања у пљопривреди дала овогодишња суша, која је утицала да обим производње кључних производа буде десеткован.

Највећа штета забиљежена је у производњи кукуруза и соје, гдје се процјењују губици од 40 до 50 одсто, затим у производњи поврћа на отвореном, те у сточарској производњи.

Мирјанић наводи да се у производњи поврћа на отвореном, гдје су инсталисани системи за наводњавање, очекују приноси у границама вишегодишњег просјека и добар квалитет производа, док се код произвођача који нису наводњавали очекује штета од 40 до 60 одсто, посебно тамо гдје је на приносе утицао град.

Влада је константно пратила стање и предузимала мјере, па се, према посљедњим процјенама, очекује да ће смањење обима и вриједности пољопривредне производње због суше у овој години износити око 200 милиона КМ.

У Економској политици за ову годину процјењено је улагање од 200 милиона КМ у дјелатности које покрива Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, а Мирјанић наводи да је ријеч о важним улагањима за развој аграрних субјеката, санацију штете од поплава, наводњавање и подстицаје.

Средства ИРБ-а у износу од 65 милиона КМ намијењена су за подршку текућој производњи и улагања у развој аграрних субјеката, а од 60 милиона КМ за подстицаје реализовано је 15 милиона КМ.

Мирјанић поручује да ће средства за подстицаје у 2015. години бити исплаћена, као што је то учињено и у претходној години, те да Министарство нема дуговања из ранијег периода и да последње двије године нема никаквих прекорачења обима средстава намијењених подстицајима.

Средства међународних пројеката, која се усмјеравају путем Министарства, у овој години износе десет милиона КМ и биће реализована у већем броју општина Српске, рекао је Мирјанић у интервјуу Срни.

Напомињући да се пројекат развоја наводњавања реализује из кредитних средстава Свјетске банке у вриједности од 34 милиона КМ, Мирјанић подсјећа да је 2014. године завршена изградња система на 824 хектара пољопривредног земљишта у Пелагићеву и Бијељини, те да су току активности у вези са изградњом система на додатних 818 хектара.

У току је и припрема за изградњу спојног канала од ријеке Врбас до ободног канала Осорна - Борна, чиме би било обезбијеђено наводњавање око 3.818 хектара површине у Лијевче Пољу, а процијењена вриједност је осам милиона КМ.

"У области заштите од поплава имамо четири извора финансирања. Ту је пројекат хитне помоћи и заштите од поплава који се финансира из кредита Европске инвестиционе банке у износу од 55 милиона евра.

До сада је потписано 25 уговора за укупно 45 појединачних пројеката. Укупно је уговорено, укључујући и надзор, више од 44 милиона КМ", наводи Мирјанић.

Осим тога, покренуте су активности на припреми пројекта хитне мјере за заштиту од поплава за подручје Бијељине и Горажда, које ће бити финансиране из кредита Свјетске банке у вриједности од 13,8 милиона долара.

Мирјанић напомиње да је у току и уговарање пројекта обнове од поплава, такође из кредита Свјетске банке, у оквиру којег су предвиђена укупна улагања од три милиона КМ за санацију водопривредних објеката.

"Ту су и средства из Фонда солидарности из којег је издвојен 21 милион КМ за извођење радова на санацији водопривредних објеката", прецизира Мирјанић и подсјећа да је Фонд за санацију штета од поплава у биљној и анималној производњи обезбиједио 12 милиона КМ - око 20 одсто у односу на укупну штету.

Мирјанић наводи да је у области шумарства, у оквиру Споразума о гранту ГЕФ-а /Пројекат одрживог управљања шумама и крајоликом/, ове године реализовано 1,5 милиона КМ за пошумљавање 373 хектара голети на укупно 76 микролокација.

Период за реализацију овог пројекта је 2014-2019. година са укупним износом финансирања за Српску од готово три милиона долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.