Министри пред изборе заборавили на рад

Сарајево - Савјет министара БиХ поставио је себи норму према којој је у прошлој години требао реализовати више од 600 програмских задатака, али су на крају једва премашили половину.

Показао је то извјештај о раду Савјета министара БиХ, који је усвојен на јучерашњој сједници. Према програму рада Савјета министара за 2014. годину министри су требали да реализују 628 програмских задатака. Када је на крају године Генерални секретаријат Савјета министара подвукао црту утврђено је да је реализовано 353, односно 56 одсто.  У Савјету министара јуче нису могли да дају податке о томе ко је имао најмање, а ко највише испуњених задатака.

Похвалили су се, међутим, да су током поплава на десет сједница доносили одлуке и закључке с циљем успостављања претпоставки и капацитета за дјеловање у ванредним околностима. Дио извјештаја посвећен је и коначном преузимању контроле над небом изнад БиХ од 1. октобра прошле године чиме се, како је наведено, отвара ново поглавље сарадње са Европском агенцијом за авио-саобраћај и истовремено доноси финансијску корист за БиХ и њено цивилно ваздухопловство. Савјет министара је навео да су 2014. године усвојили и Стратегију за борбу против организованог криминала од 2014. до 2016. године.

Консултант Центра цивилних иницијатива за мониторинг рада Парламента и Савјета министара БиХ Ивица Ћавар каже да су прошлогодишњи резултати министара испод очекивања јер се вјеровало да ће у изборној години појачати темпо рада како би се у што бољем свјетлу показали грађанима у борби за њихове гласове.

- Очекивало се лани пуно више од свих институција власти јер је, ипак, била изборна година, али се десило супротно јер су остали на реализацији мање од половине планираних задатака - рекао је Ћавар.

Он је истакао да су цијели мандат одлазећег Савјета министара БиХ обиљежиле турбуленције и промјене у министарским фотељама. Нагласио је и да су на рад министара и осталих институција на нивоу БиХ негативно утицале и прошлогодишње поплаве, али да оне не могу да буду алиби за половичне резултате.

- Поплаве су у одређеној мјери успориле рјешавање задатака од маја до августа, али не треба тражити алиби јер се могло више урадити. Доказ за то је степен реализације програмских задатака на крају 2013. године - казао је Ћавар и нагласио да се изборна кампања водила цијелу годину, а не само од септембра када је званично почела.

Сличан став изнио је и посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Лазар Продановић оцијенивши да је кабинет Вјекослава Беванде могао боље као и друге институције БиХ.

- Била је изборна година и очигледно је да за нека питања није било интереса да се доведу до краја. Било је доста потреса и разних смјена и резултат је такав какав јесте - рекао је Продановић нагласивши да је резултат тога изостанак инвестиција, раста БДП-а и нових радних мјеста, али и застој на путу ка ЕУ који је и данас видљив.

Продановићев став дијели и Савјет министара из којег је послије јучерашње сједнице саопштено да механизам координације и примјена одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" као услов ЕУ упркос уложеним напорима још нису испуњени. Наводи се да је БиХ од 26 задатака ЕУ у кратком року испунила 24, али да су та два најважнија остала нереализована.

- Савјет министара БиХ је у континуитету разматрао документе надлежних министарстава и институција и донио низ одлука које су БиХ приближиле европском путу - оцијенили су у Савјету и додали да су међу нереализованим програмским задацима остали и неки међународни кредитни аранжмани и то због блокаде у ентитетима.

Генерални секретаријат Савјета министара задужен је да овај извјештај достави Парламенту БиХ.

Прошлогодишњи извјештај о реализацији програмских задатака Савјета министара БиХ показао је да су закључци те институције у многим случајевима остали мртво слово на папиру и да их не спроводе чак ни министри који су за њих гласали. Преглед реализације закључака Савјета министара показао је да су највише неиспуњених задатака имали министри иностраних послова Златко Лагумџија и спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић, који је смијењен са те функције.

Регион

Разлика у резултатима рада Савјета министара БиХ и влада сусједних земаља је, према наводима недавно објављеног мониторинга ЦЦИ-а, таквог степена да се не може оправдати никаквим специфичностима унутрашњег уређења БиХ. Од новембра 2011. године Савјет министара БиХ је усвојио 106 закона, Влада Црне Горе 349, Србије 501, а Хрватске 765 закона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.