Министар саобраћаја и веза РС Недељко Чубриловић: Мили

Министар Чубриловић најавио градњу аутопута Бања Лука - Добој, дужине 71 километар, а завршетак радова планиран до 2013. године

НAКОН што је Влада Републике Српске прихватила Одлуку о додјели концесије аустријском предузећу "Штрабаг" које ће убудуће бити задужено за пројектовање, изградњу и одржавање мреже аутопутева, унапређење саобраћајне мреже у Републици требало би да крене узлазном путањом. До сада је изграђена прва дионица аутопута Бања Лука - Градишка, дужине 5,7 километара, у коју је новац уложила Влада Српске. Ових дана требало би да отпочне градња и друге дионице. Према ријечима министра саобраћаја и веза Недељка Чубриловића, осим ове саобраћајнице, прва на реду би требало да буде градња аутопута Бања Лука - Добој, дужине 71 километар. Рок за његову градњу је 2012. или 2013. година, а према процјенама посао ће коштати 500 милиона евра. ? На одобрење концесије "Штрабагу" чекало се прилично дуго. Који су разлози зашто договор о овом питању није раније постигнут? ЧУБРИЛОВИЋ: Преговори о томе коме ће се додијелити концесија за градњу остатка мреже аутопутева почела је прије годину и по дана. Постојало је седам потенцијалних улагача на бази концесија, а на вријеме је стигла једино понуда "Штрабага". Тим људи из Владе прегледао је понуду и постигнути су оквирни договори. Ипак, процедура је трајала нешто дуже како би се прецизно одредили сви детаљи око пројектовања, градње и даљег коришћења аутопутева да би се избјегли проблеми. У овом случају обје стране биле су обазриве, јер је то велики посао, а ријеч је о три милијарде евра. Један од наших услова је да се запосли домаћа радна снага и механизација. Овдје би посао требало да добије између пет и десет хиљада грађевинских радника. ? Влада Српске у овом пројекту преузела је обавезу градње аутопута Бања Лука - Градишка. Прва дионица је завршена а ревизијом је утврђено да је посао коштао далеко више него што је планирано. Како то објашњавате? ЧУБРИЛОВИЋ: Први уговор о градњи аутопута Бања Лука - Градишка, по којем би прва дионица пута коштала 43 милиона марака потписан је 2002. године. Израђен је на бази идејног пројекта, који није давао ни основне контуре колико би то коначно коштало. Након тога, 2004. године сачињен је анекс уговора по коме је цијена посла била око 65 милиона марака. На крају главни ревизор Републике Српске Бошко Чеко је израчунао да тај аутопут кошта 22 милиона марака по километру. Треба имати у виду да је ово аутопут са најтежим елементима на које се може наићи у области градње. Осим тога, када се планира градња у цијену пута никада се не урачунава рјешавање имовинско- правних односа, пројекат и плаћање надзора, а у ревизорском извјештају и то је урачунато. ? Да ли ће се прича око пробијања буџета и рокова наставити и када је у питању друга дионица пута? ЧУБРИЛОВИЋ: Прошле године потписани су уговори са извођачима радова, "Видонијем" из Италије, "Конструктором" из Хрватске и "Интеграл инжињерингом" из Републике Српске. Надамо се да ће до краја 2009. године посао бити приведен крају. На овој дионици ријешени су имовинско-правни односи, а уговорена цијена од око 80 милиона евра неће се мијењати. На Сави ће бити саграђен и нови мост који гради Хрватска, а ми учествујемо са половином новца. Очекујемо да ће нас тај посао коштати око 30 милиона марака. ? Ваздушни саобраћај не може да се похвали добрим резултатима. Шта је са предузећем "Скај Српска" и у каквом је тренутно стању Aеродром Бања Лука? ЧУБРИЛОВИЋ: Влада је донијела одлуку да се формира компанија "Скај Српска", али да би она могла почети са радом мора се претходно набавити једна летјелица, док је планирано да се друга узме на лизинг. Када ће се то учинити тешко је рећи. Планирали смо да то буде овог прољећа, али проблем је у томе што сви произвођачи летјелица захтијевају да се најмање годину дана унапријед уговори посао. Бањолучки аеродром се настоји укључити у ваздушни саобраћај ангажовањем неких других компанија као што је "Јат ервејз". Имамо уговор и са аустријском компанијом из Салцбурга. Иначе, аеродром је имао раније проблема око добијања сертификата за рад. У међувремену обновљена је писта, а Влада настоји да помогне да се аеродром опреми. Проблем који кочи његов развој је то што је аеродром акционарско друштво и ситни акционари немају могућности да улажу у њега. Д. ВИДОВИЋ КОНЦЕСИЈЕ ? Како Влада Српске гледа на концесије као вид страног улагања у домаћу инфраструктуру? ЧУБРИЛОВИЋ: Влада даје концесије у многим областима и то када је ријеч о пољопривредном земљишту, хидроелектранама, изградњи енергетских потенцијала. Концесије су нормална појава у свијету. Овај начин који смо изабрали је прихватљив, јер нико у БиХ не би могао да гарантује кредит од три милијарде евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.