Министар докторе Србе и Хрвате протјерао и из бх. дијаспоре

БAЊA ЛУКA - Публикација "Ко је ко у бх. дијаспори - доктори наука и научноистраживачки радници", изашла недавно у издању Министарства за људска права и избјеглице БиХ, садржи имена и биографије 150 научних радника, од чега су свега њих 25 Срби и Хрвати који су напустили БиХ.

Секретар Министарства за људска права и избјеглице БиХ Драгомир Ковач "Гласу Српске" је рекао да о том пројекту не зна ништа ни он, ни замјеник министра људских права Сафета Халиловића, Славко Марин.

-  За издавање те публикације није била предвиђена никаква буџетска ставка, а не постоји ни закон о дијаспори да би се тачно знало шта је то дијаспора. Министар Халиловић и његов сарадник Рузмира Тихић из Одсјека за исељеништво овим су показали да признају само једну дијаспору, бошњачку. Они сматрају да је ова земља њихов ексклузивитет - каже Ковач.

Према неким процјенама из Сарајева је током ратних збивања избјегло више од 650 универзитетских професора и асистената Срба, а након рата ова бројка се знатно повећала. У публикацији су нашли мјесто за њих осам.

Нема ни оних који су медијски најекспониранији, попут проф. др Ненада Кецмановића, некадашњег ректора Сарајевског универзитета. Сафет Халиловић морао је чути за њега јер су дуго година радили заједно на Факултету политичких наука у Сарајеву.  

- Први пут чујем за ту публикацију. Нико ме поводом штампања те књиге није контактирао. Треба прво да погледам издање да бих могао да дам било какав коментар - каже Кецмановић.

Ни проф. др Бранислава Сладојевића из Зенице, који данас живи и ради у Београду, нико није контактирао, нити га има у публикацији.

- Да су ме звали наравно да бих пристао да ми објаве биографију јер сам ја из БиХ. Шокантно је да се нечији научни рад вреднује по националној припадности. Жалосно је да се у један такав пројекат укључила политика на најружнији начин - каже Сладојевић. 

Сладојевић је прије рата у БиХ добио награду града Зенице за развој металургије. Био је и предсједник Европског савјета за испитивање без разарања. Објавио је више од 100 научних радова.

Своје мјесто у публикацији није нашла ни Дубравка Кецмановић, универзитетски професор у Сарајеву, које је напустила 1992. године. Данас је професор и проректор на Вестерн универзитету у Сиднеју.

Један од ријетких професора Срба који је нашао мјесто у публикацији је њен супруг Душан Кецмановић, некада најмлађи члан Aкадемије наука БиХ, предратни професор Сарајевског универзитета, који такође живи у избјеглиштву у Сиднеју.

Секретар Министарства, Ковач, каже да је свјестан тога да у иностранству има десетине хрватских и српских доктора наука и магистара из БиХ чије биографије нису објављене у публикацији ова државне институције.

- Јасно је да су ријетка српска и хрватска имена која су ушла у књигу специјално бирана да публикација не изгледала сто одсто бошњачка - каже Ковач.

Из кабинета министра Халиловића "Гласу Српске" је речено да је за ову публикацију Министарство "прикупљало податке путем Министарства спољних послова БиХ, дипломатско-конзуларних представништва БиХ и непосредних контаката приликом одржавања манифестације Дани бх. дијаспоре".  

- Те податке смо публиковали ради промовисања потенцијала бх. дијаспоре и подстицаја надлежних институција да тај потенцијал користе за развој БиХ. Трошкови припреме и издавања публикације износе 6.669 КМ. Остале послове радили су државни службеници Министарства у оквиру својих редовних послова, без накнаде - наводе у Министарству.

- И даље ћемо радити на допуни па вас овим путем позивамо да нам помогнете у успостављању контаката са свим квалификованим и успјешним људима који воде поријекло из БиХ, одговори су које је "Глас Српске" добио из Кабинета министра Халиловића.

Нема ни Трифковића, ни Матерића

Када је напустио трећи разред Друге сарајевске гимназије Мак Трифковић, син професора Међународног пословног права на Економском факултету у Сарајеву Милоша Трифковића, имао је тек 17 година. Данас је математичар, који је докторирао на Харварду и редовни је асистент на овом угледном свјетском универзитету и гостујући професор на још седам америчких факултета.

Унук народног хероја Илије Матерића, доктор наука Илија Матерић данас живи у француском зимском центру Греноблу. У 27. години живота постао је личност од стратешког државног интереса за Француску и један је од најистакнутијих стручњака фирме ST Miktoelektroniks која спада међу најпознатије свјетске произвођаче чипова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.