Ministar doktore Srbe i Hrvate protjerao i iz bh. dijaspore

BANjA LUKA - Publikacija "Ko je ko u bh. dijaspori - doktori nauka i naučnoistraživački radnici", izašla nedavno u izdanju Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH, sadrži imena i biografije 150 naučnih radnika, od čega su svega njih 25 Srbi i Hrvati koji su napustili BiH.

Sekretar Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH Dragomir Kovač "Glasu Srpske" je rekao da o tom projektu ne zna ništa ni on, ni zamjenik ministra ljudskih prava Safeta Halilovića, Slavko Marin.

-  Za izdavanje te publikacije nije bila predviđena nikakva budžetska stavka, a ne postoji ni zakon o dijaspori da bi se tačno znalo šta je to dijaspora. Ministar Halilović i njegov saradnik Ruzmira Tihić iz Odsjeka za iseljeništvo ovim su pokazali da priznaju samo jednu dijasporu, bošnjačku. Oni smatraju da je ova zemlja njihov ekskluzivitet - kaže Kovač.

Prema nekim procjenama iz Sarajeva je tokom ratnih zbivanja izbjeglo više od 650 univerzitetskih profesora i asistenata Srba, a nakon rata ova brojka se znatno povećala. U publikaciji su našli mjesto za njih osam.

Nema ni onih koji su medijski najeksponiraniji, poput prof. dr Nenada Kecmanovića, nekadašnjeg rektora Sarajevskog univerziteta. Safet Halilović morao je čuti za njega jer su dugo godina radili zajedno na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.  

- Prvi put čujem za tu publikaciju. Niko me povodom štampanja te knjige nije kontaktirao. Treba prvo da pogledam izdanje da bih mogao da dam bilo kakav komentar - kaže Kecmanović.

Ni prof. dr Branislava Sladojevića iz Zenice, koji danas živi i radi u Beogradu, niko nije kontaktirao, niti ga ima u publikaciji.

- Da su me zvali naravno da bih pristao da mi objave biografiju jer sam ja iz BiH. Šokantno je da se nečiji naučni rad vrednuje po nacionalnoj pripadnosti. Žalosno je da se u jedan takav projekat uključila politika na najružniji način - kaže Sladojević. 

Sladojević je prije rata u BiH dobio nagradu grada Zenice za razvoj metalurgije. Bio je i predsjednik Evropskog savjeta za ispitivanje bez razaranja. Objavio je više od 100 naučnih radova.

Svoje mjesto u publikaciji nije našla ni Dubravka Kecmanović, univerzitetski profesor u Sarajevu, koje je napustila 1992. godine. Danas je profesor i prorektor na Vestern univerzitetu u Sidneju.

Jedan od rijetkih profesora Srba koji je našao mjesto u publikaciji je njen suprug Dušan Kecmanović, nekada najmlađi član Akademije nauka BiH, predratni profesor Sarajevskog univerziteta, koji takođe živi u izbjeglištvu u Sidneju.

Sekretar Ministarstva, Kovač, kaže da je svjestan toga da u inostranstvu ima desetine hrvatskih i srpskih doktora nauka i magistara iz BiH čije biografije nisu objavljene u publikaciji ova državne institucije.

- Jasno je da su rijetka srpska i hrvatska imena koja su ušla u knjigu specijalno birana da publikacija ne izgledala sto odsto bošnjačka - kaže Kovač.

Iz kabineta ministra Halilovića "Glasu Srpske" je rečeno da je za ovu publikaciju Ministarstvo "prikupljalo podatke putem Ministarstva spoljnih poslova BiH, diplomatsko-konzularnih predstavništva BiH i neposrednih kontakata prilikom održavanja manifestacije Dani bh. dijaspore".  

- Te podatke smo publikovali radi promovisanja potencijala bh. dijaspore i podsticaja nadležnih institucija da taj potencijal koriste za razvoj BiH. Troškovi pripreme i izdavanja publikacije iznose 6.669 KM. Ostale poslove radili su državni službenici Ministarstva u okviru svojih redovnih poslova, bez naknade - navode u Ministarstvu.

- I dalje ćemo raditi na dopuni pa vas ovim putem pozivamo da nam pomognete u uspostavljanju kontakata sa svim kvalifikovanim i uspješnim ljudima koji vode porijeklo iz BiH, odgovori su koje je "Glas Srpske" dobio iz Kabineta ministra Halilovića.

Nema ni Trifkovića, ni Materića

Kada je napustio treći razred Druge sarajevske gimnazije Mak Trifković, sin profesora Međunarodnog poslovnog prava na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu Miloša Trifkovića, imao je tek 17 godina. Danas je matematičar, koji je doktorirao na Harvardu i redovni je asistent na ovom uglednom svjetskom univerzitetu i gostujući profesor na još sedam američkih fakulteta.

Unuk narodnog heroja Ilije Materića, doktor nauka Ilija Materić danas živi u francuskom zimskom centru Grenoblu. U 27. godini života postao je ličnost od strateškog državnog interesa za Francusku i jedan je od najistaknutijih stručnjaka firme ST Miktoelektroniks koja spada među najpoznatije svjetske proizvođače čipova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.