Милош Челић свједочио о премлаћивању у станици полиције у Кладњу

Сарајево - На суђењу деветорици бивших припадницима Територијалне одбране /ТО/, војне и цивилне полиције, оптуженим за злочине над почињене на подручју Кладња над Србима, први свједок Тужилаштва БиХ Милош Челић рекао је да је крварио послије премлаћивања у другој половини јула 1992. године.

Свједок Челић је рекао да га је војни полицајац премлатио у ћелији у Станици јавне безбједности /СЈБ/ Кладањ, гдје је био доведен из оближњих Ступара како би рекао гдје му је пушка, преноси Бирн.

"Пети пут ме ударио у предјелу бубрега и ја сам изгубио свијест", рекао је свједок, те додао да му је послије из носа, уста и лијевог уха цурила крв, коју је и мокрио.

Он је навео да га је војни полицајац, којег је описао као нижег, плавог и набијеног, тукао кундаком пушке и ногама, на којима је имао војне чизме.

Када је једном познанику, како је испричао, који је такође одвођен у Кладањ, описао лице које га је тукло, рекао му је да се зове Осман Гогић.

Гогић је оптужен да је, као војни полицајац у воду Војне полиције у Кладњу, тукао свједока Челића.

Заједно са Гогићем, за злочине у Кладњу суди се Сафету Мујчиновићу, Селману Буснову, Нусрету Мухићу, Зијаду Хамзићу, Рамизу Халиловићу, Неџаду Хоџићу, Харизу Хабибовићу и Кахри Вејзовићу, бившим припадницима ТО, војне и цивилне полиције.

Прије него што је одведен у Кладањ, свједок је, како је рекао, 1. јуна 1992. године доведен са другим српским цивилима у зграду просвјетних радника у Ступарима.

Он није могао потврдити ко је са двојицом резервних цивилних полицајаца дошао по њих, иако је у исказу из истраге наведено да је то био Халиловић, који је, према оптужници, био активни полицајац у Станици полиције Ступари.

Док су били у зградама, рекао је свједок, Халиловић је водио неке од њих у српска села како би имали хране.

"Цивилна полиција је обезбјеђивала зграду од првог дана када смо доведени", испричао је он.

За Мујчиновића, за којег је рекао да је био командир полицијске станице у Ступарима, свједок Челић је навео да је долазио у зграду, обилазио собе, а полицајци су некад с њима пили кафу и ракију.

Свједок се присјетио дана када је одведен у школу у Ступарима, гдје је затекао Мујчиновића и инспектора Нусрета Мухића, који му је тражио оружје.

Према оптужници, Мухић је био шеф групе за спречавање и сузбијање криминала у СЈБ-у Кладањ.

Према свједоку, почетком 1992, када је одлазио из резервне полиције, предао је пушку коју је имао.

Из школе је, како је казао, одведен у полицијску станицу у Ступарима, гдје га је Кахро Вејзовић питао гдје му је пушка, пријетио му клањем, а потом га неколико пута ударио кундаком и ногом у леђа.

Према Мухићевом наређењу, свједок је одатле пребачен у Кладањ, у зграду полиције, гдје је био четири дана, а војни полицајац, за којег је чуо да се зове Гогић, претукао га је неколико пута, али није као први пут.

Мухић га је, како је рекао свједок, скоро сваки дан испитивао. Свједок Челић је одлучио рећи да има оружје, те је са Мухићем и још једним лицем отишао до мјеста близу Кладња и показао им пушку, те је враћен у ћелију.

Он је појаснио да се није радило о његовој, него о пушци лица из оближњег села.

"Дошао је Мухић и рекао идемо у Ступаре", навео је свједок, те додао да је крајем 1992. године у Тузли, гдје је био војни затвор, осуђен на шест мјесеци због посједовања оружја без дозволе.

Свједок је додао да је у априлу 1993. са другима поново осуђен у Тузли, на пет година затвора, јер је одбио да буде припадник Армије БиХ.

У Војном затвору у Тузли био је до 21. јула 1993. године, када је размијењен. Одбране оптужених ће свједока испитати наредног петка, 6. септембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.