Милорад Гогић за “Глас”: Мигранти у Липи за трен добили оно што повратници још сањају

ДУБОВСКО - Некада смо у нашем селу имали уличну расвјету. Сијалица је била испред сваке куће, а данас живимо у мраку, гледајући како су мигрантима готово, што се каже, преко ноћи довели струју док с друге стране, ми повратници годинама, па и деценијама чекамо свјетло.

Тим ријечима животну причу, након повратка на своју земљу прије седам-осам година, почиње за “Глас Српске” Милорад Гогић из села Дубовско, гдје годинама живи без електричне енергије, за разлику од нових комшија из далеког свијета за које је у српском селу Липа опремљен нови привремени прихватни мигрантски центар.

Милорад и његова супруга Мара су се након година у, како каже, туђој кући у Мишин Хану код Бањалуке, вратили у своје село Дубовско, удаљено око десетак километара од Бихаћа. За кров над главом далеко од огњишта он није имао, а и зов завичаја био је прејак те су се због тога вратили кући. За “Глас” прича да нема проблема с комшијама Бошњацима. Нико их не дира, али живе живот повратника. Пун мука и проблема, али не крију да је, ипак, најљепше бити на своме.

- Зато сам и дошао. Нећу, вала, да умрем на туђој земљи, али од када са­м се вратио слушам како ће стићи струја, али је нема. Сваке године нешто мјере, ударају кочиће, говоре биће. Има људи који су се вратили још 2020. године и још нису добили струју, а у мигрантски камп “Липа” је доведена. Од њих до мене у селу има само четири километра. Ако нису у стању да доведу, не знам. Немам ријечи. Живјети у 21. вијеку без струје је страшно. Користимо акумулатор. Свијетлимо док вечерамо, угасим послије. И шта ћу. Тешко је зими, али још горе љети. Спремимо ручак, али ако не поједимо све, укисели се. Бацамо, шта да радимо. Да имамо фрижидер, другачије би било - прича Милорад.

Упркос својој муци, знао се наћи при руци новим комшијама, мигрантима и помоћи им. И они су, каже, људи.

- Дао сам им храну баш и прије неки дан. Наиђу, некад подијелим и цијели хљеб. Нека. Жао ми их је - вели и додаје на крају разговора да у селу има тренутно шест кућа, али да их сигурно било више да има струје јер многе повуче носталгија када оду у пензију тако да би дошли барем љети, ако не на дуже стазе. 

Код Гогића у гостима је прије неколико дана боравио министар за људска права и избјеглице БиХ Милош Лучић, који је за “Глас” истакао да се српски повратници код Бихаћа суочавају с бројним проблемима, а један од њих јесте и питање електроснабдијевања које мора бити ријешено. Истичући да би требало радити на одрживом повратку, навео је да је забрињавајуће то што је прије рата у Бихаћу живјело 20.000 Срба, а данас их је свега неколико десетина.

И Лучић није крио незадовољство због чињенице да у селу нема струје, док је тај проблем поприлично брзо ријешен у мигрантском кампу “Липа”.

- Настојаћемо обезбиједити електричну енергију у селу - рекао је Лучић који је најавио и разговоре с представницима Електродистрибуције да се прикључи струја српској породици Гогић.

Аустроугарски водовод

Глава куће Гогић, из Дубовског каже да је сва срећа да имају доведену воду, јер би да ни тога нема живот на том дијелу бихаћке општине био немогућ.

- Водовод је хвала богу у функцији, а датира из 1903. године. Градила га је Аустроугарска - казао је Миодраг. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.