Милионске плацеве враћају за багателу

Бањалука - Земљиште вриједно милионе марака које је уз надокнаду изузето за вријеме бивше Југославије деценијама касније се тадашњим власницима или њиховим насљедницима враћа за мизерне износе, који су и до 20 пута мањи од тржишне вриједности тих некретнина, што отвара простор за малверзације и корупцију.

Некадашњи власници земљишта или њихови насљедници приликом успоставе ранијег власничко-правног односа уплаћују ревалоризовану накнаду, али је она безначајна у односу на стварну вриједност парцела.

Предсједник Удружења судских вјештака РС Драган Салић је рекао да се често сусреће са таквим примјерима и признаје да је та пракса потпуно нелогична.

- Мој задатак је да израчунам износ ревалоризоване накнаде на основу ондашњег односа вриједности динара и њемачке марке, односно данашње КМ. Та вриједност је најчешће десет до 20 пута нижа од данашње тржишне вриједности тог земљишта - истакао је Салић.

Да би оваква пракса била заустављена, Салић предлаже да процјену обавља тим вјештака, али и да Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИП) доноси одлуку о враћању земљишта у вриједности ревалоризованог износа.

- Логично би било да се враћа само дио земљишта на основу утврђене тржишне вриједности или да се ранијем власнику да други плац. Тако би био ријешен проблем масовног поклањања градског, општинског и ентитетског земљишта ранијим корисницима, којима је за изузимање тог земљишта уплаћивана накнада - казао је Салић.

Несразмјер у вриједности земљишта и накнаде коју нови-стари власник уплаћује очигледан је у неколико предмета успоставе ранијег власничко-правног односа о којима је писао "Глас Српске". Процијењена ревалоризована вриједност 8,5 дунума земљишта изузетог од Дјечијег дома "Рада Врањешевић" у Бањалуци износила је 100.000 КМ. Вељко Малиновић, којем је под сумњивим околностима враћена та парцела, одмах је земљиште продао за 1,8 милиона КМ. Од бањалучке фабрике "Фруктона" је, између осталог, отето 4,5 дунума земљишта код Приједорске петље, чија је ревалоризована вриједност износила око 32.000 КМ. Вјештак грађевинско-архитектонске струке процијенио је, међутим, да је тржишна вриједност тог плаца 386.000 КМ.

У РУГИП-у кажу да постоји могућност да донесу рјешење према којем би ранијем власнику вратили имовину у складу са стварном вриједношћу, али тек послије жалбе неке од страна у поступку.

- До сада није било таквих жалби, па нисмо ни могли донијети такву одлуку. Да јесте, суочили бисмо вјештаке и утврдили чињенице. Ако би они и даље били у спору, може се ангажовати трећи независни вјештак или Институт за вјештачење - истичу у РУГИП-у.

Правобранилаштво РС је, као заступник Српске или локалних заједница често у оваквим предметима. Правобранилац РС Слободан Радуљ је рекао да јесте нелогично да се власницима враћа вриједна имовина за мале паре, али да законодавац, поштујући права појединца, иде другом логиком.

- Узмимо за примјер да је држава некада некоме изузела имовину за изградњу неког објекта који није изградила, а ту имовину држи по 20 година. За то вријеме и тај појединац је могао нешто направити с том имовином и имати приход. Да се не би плаћале камате, ишло се на варијанту да се то враћа без накнаде у висини процијењене тржишне вриједности. Међутим, разлике у раду вјештака исте струке за исти предмет су и очигледне и велике - рекао је Радуљ и додао да се честе злоупотребе у овим процесима могу искључити одређивањем рока важења Закона о грађевинском земљишту.

Ковачевић

Стечајни управник "Фруктоне" Душан Ковачевић је рекао да и у послу вјештака постоји велика могућност махинација.

- Зависно од тога да ли је вјештак геодетске, грађевинске или економске струке, он може да каже и овако и онако. Процјена два стручњака за један исти предмет може потпуно да се разликује, тако да вриједност земљишта може бити приказана десет-двадесет пута већом или мањом - рекао је Ковачевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.