Милиони за сиромашне одлазе у џепове богатих

Бањалука - Новчани програми социјалне заштите које примјењују РС и ФБиХ коштају много, али упркос томе имају слаб утицај на побољшање статуса сиромашних домаћинстава.

Тај закључак извео је Центар за истраживања и студије "Геа" из Бањалуке, на основу студије "Социјални трансфери у БиХ - шта сиромашни грађани имају од њих". Износ свих социјалних трансфера, који обухватају пензије, накнаде за борачке категорије, социјалну помоћ, цивилне инвалиде, дјечију заштиту и друга издвајања, годишње у БиХ прелази четири милијарде марака. Проблем је, међутим, што само нешто више од 15 одсто тог новца добија најсиромашнија петина становништва, док више од 25 одсто одлази у руке најбогатије петине.

- Тиме добијамо апсурдну ситуацију да новчани програми социјалне заштите у ствари повећавају приходовну неједнакост у друштву, умјесто да је смањују. Основни разлог за то је што се највећи дио социјалних трансфера додјељује на бази статуса, а не на основу утврђеног социјалног стања, односно потребе. Једино су накнаде сталне и једнократне новчане помоћи и већина накнада за дјецу условљене имовинским и доходовним цензусом и усмјерене су према сиромашнима - наведено је у студији.

Њени аутори истичу да су издвајања за накнаде усмјерене ка сиромашнима врло ниска и наводе примјер да су 2014. издаци за новчану помоћ у РС износили само 7,9 милиона КМ.

- Разлози за то леже у рестриктивним законским одредбама које дефинишу услове за остваривање права на новчану помоћ и екстремно ниским прописаним износима ових накнада. То показују и примјери из којих се могло установити да добијена новчана помоћ није била довољна да домаћинства издигне из сиромаштва - истакнуто је у студији.

Проблем је већи с обзиром н то да је заступљеност сиромаштва у БиХ висока. Процијењено је да је у 2011. години 23,4 одсто становника трошило мање од 238 КМ мјесечно, што значи да се према методологији Агенције за статистику БиХ налазило испод прага апсолутног сиромаштва. Према свим методологијама учесталост сиромашне дјеце је већа него код одраслих и има тренд раста. Према методологији Агенције за статистику БиХ, проценат сиромашне дјеце је у периоду од 2007. до 2011. порастао са 26,2 одсто на 30,5 процената. Сиромаштво је чешће код многочланих домаћинстава, а чак 40 одсто дјеце у домаћинствима са два или три старија члана налази се испод линије сиромаштва. С обзиром на велике разлике у образовним профилима руралног и урбаног становништва, учесталост сиромаштва је знатно већа у селима, гдје живе три четвртине сиромашне дјеце.

- Све указује на потребу преиспитивања свих социјалних програма, а посебно оних кроз које се врши највеће одлијевање новца најбогатијем сегменту друштва. Ако 20 одсто недоприносних трансфера на које се из буџета сваке године одваја више од милијарду КМ одлази у руке најбогатије петине грађана, није тешко претпоставити колика би корист била када би та појава била отклоњена или знатно умањена. Треба омогућити да социјални програми истински испуњавају своју основну сврху и да помажу онима који су у стању социјалне потребе. Услов за то је да ти програми буду много боље усмјерени и издашнији према нашим најугроженијим суграђанима - закључено је у студији.

Аутори истичу да је суочавање са овим проблемом све теже одгађати, с обзиром на обавезе које су власти преузеле кроз Реформску агенду и програм са Међународним монетарним фондом. Препоручују отварање јавне расправе, са посебним акцентом на улогу власти, с обзиром на то да неки од постојећих социјалних програма, као што су накнаде за борачку популацију, представљају политички осјетљиве теме.

Коаутор анализе Огњен Ђукић каже да је кључни проблем у расподјели социјалних давања.

- Проблематична је додјела на бази статуса, а не стварних потреба људи. Због тога новац из социјалних фондова завршава у џеповима богатих. Неко има три куће и ко зна шта још, а прима борачку накнаду. Мора се преиспитати колико тог новца одлази богатима, а колико сиромашнима и у којој мјери су ефекти социјалних трансфера од јавног интереса - рекао је Ђукић наводећи да држава мора преиспитати сваки од појединачних социјалних трансфера и створити услове да та давања помажу онима који су у стању социјалне потребе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.