Милиони за одбрану сумњивих интереса

Ведрана Кулага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Милиони за одбрану сумњивих интереса

Бањалука - Невладин сектор у БиХ чини више од 12.000 организација, које годишње располажу са 100 милиона марака, али ефекти њиховог рада нису ни приближно сразмјерни уложеном новцу.

Наведено је то у анализи коју је сачинила Иницијатива за бољу и хуманију инклузију (ИБХИ), у којој се истиче да БиХ у односу на број становника има највећи број невладиних организација на западном Балкану.

Већина невладиних организација регистрована је послије 1991. године, а тек свака десета потиче из времена прије рата. У послијератном периоду дошло је до бума у оснивању невладиних организација, које су своју шансу видјеле у стотинама милиона марака које су стизале из иностранства у виду разних донација.

- Невладине организације нису успјеле да цивилизују реалну политику и артикулишу свијест грађана насупрот евидентној апатији, нити да усмјере социјално укључивање у најширем смислу. Оне нису ни браниоци интереса сиромашних и маргинализованих грађана - наводи се у анализи ИБХИ и додаје да је чак 71,8 одсто удружења основано да би радили само у интересу својих чланова, док остатак дјелује у општем интересу.

Укупна планирана средства за невладин сектор у 2010. години износила су 114 милиона марака, од чега се на ФБиХ односило 75,2 милиона, РС 33,6 милиона, а на Брчко дистрикт више од 3,2 милиона марака. Аналитичари ИБХИ су оцијенили да је од 2007. године значајно смањена транспарентност финансирања невладиних организација, а да истовремено њихов број наставља да расте.

- Донирана средства само дјелимично доспијевају до крајњих корисника, а међу испитаницима кружи и став да има нетранспарентности у раду невладиних организација, као и да поједини чланови у одређеним организацијама спроводе пројекте због личне користи - наводи ИБХИ.

Члан Комисије за финансије и буџет Дома народа Парламента БиХ Мехмед Брадарић оцијенио је да цијели невладин сектор, а посебно организације које се финансирају из буџета на различитим нивоима власти, морају да положе рачуне за сваку добијену и утрошену марку.

- Мора се увести додатна финансијска контрола у невладином сектору, јер постоје разне сумње да се новац не троши на транспарентан начин - истакао је Брадарић и додао да се контрола мора успоставити и над невладиним организацијама које се финансирају из страних извора.

Надзор

ИБХИ је у анализи дала и препоруке чији је циљ побољшање стања у невладином сектору.

- Да би се увела неопходна финансијска контрола рада невладиних организација, неопходно је да надзор њиховог финансијског пословања врши Канцеларија за ревизију институција БиХ и друге надлежне институције - наведено је у препорукама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.