Милијана Бојић поднијела оставку на мјесто члана УО Ин

Бојићева рекла је да је о својој одлуци обавијестила и шефа Међународне комисије за нестала лица, Кетрин Бомбергер, којој је замјерила што је дозволила да на рад ове организације утиче предсједник федералне Комисије за нестале, Aмор Машовић

ЗБОГ очигледне политизације и низа спорних ствари, које прате успостављање Института за нестала лица БиХ, Милијана Бојић поднијела је јуче оставку на мјесто члана Управног одбора овог органа, објаснивши да су посљедњи догађаји "прелили чашу стрпљења и толеранције". Бојићева, која је предсједник Савеза удружења породица заробљених и несталих лица Републике Српске, рекла је на прес-конференцији у Бањој Луци да је о својој одлуци обавијестила и шефа Међународне комисије за нестала лица, Кетрин Бомбергер, којој је, између осталог, замјерила што је дозволила да на рад ове организације - као и на њу саму - утиче предсједник федералне Комисије за нестале, Aмор Машовић. Њему, истакла је Милијана Бојић, породице несталих из Републике Српске на терет стављају умањивање и вријеђање српских жртава, одговорност за измјештање гробница, мутну ратну прошлост... Таква особа, према јединственом мишљењу породица из Српске, које још трагају за својим најмилијим, не може да буде на челу институције, која мора да се бави хуманитарним радом и да буде лишена било каквог политичког утицаја. - Због именовања Машовића у Колегијум директора, удружења из Српске су поднијела приговор Изборној комисији БиХ, јер смо оцијенили да у његовом случају постоји сукоб интереса, али и да је прекршен Закон о несталим лицима БиХ. Нажалост, годину дана смо чекали на одговор да бисмо, послије интервенција са виших инстанци, добили онај који, не само да нас није задовољио, већ нас и вријеђа - истакла је Бојићева. Она је објаснила да су тек тада сазнали да је "Институт за нестала лица БиХ међународна институција и да као таква може да прими у своје извршне органе људе као што је Aмор Машовић, професионални политичар?!" Друга ствар, која љути породице несталих из Српске, је чињеница да се надлежни, како је рекла Бојићева, "ниједном ријечју нису осврнули на њихове приговоре о кршењу Закона о несталим лицима БиХ, у којем пише да у Институту не може сједити неко ко се бави политиком". Трећа ствар, али нимало безначајна, која је утицала на одлуку Милијане Бојић да се повуче из Управног одбора Института, је одуговлачење са именовањем још три члана овог органа. - Именовање чланова Управног одбора траје годину дана. Једна од именованих у прошлом сазиву Савјета министара БиХ сам била и ја. Међутим, мјесецима смо чекали да Међународна комисија за нестала лица предложи човјека, којег никако не можемо да прихватимо. Ријеч је о Младену Милосављевићу, којег ни Конкурсна комисија није ставила у свој приједлог Савјету министара БиХ, јер је изјавио да припада и хрватском и српском народу - рекла је Бојићева. Она се запитала сљедеће: зашто Милосављевића нису предложили да представља хрватски народ и зашто је требало толико времена да Међународна комисија понуди свој приједлог. Што је још црње, истакла је Бојићева, његово именовање условљавало се потврдом њеног именовања! Сада већ бивши члан УО Института за нестала лица БиХ је нагласила да као човјек, који је дуго у процесу тражења и који се принципијелно залагао за поштовање законитости, као и за равноправан третман свих жртава, не може прихватити било какве уцјене, "јер их је до сада било и превише". - У Споразуму о оснивању Института, који је потписала и Кетрин Бомбергер, речено је да ће одлуке бити доношене дјелимичним консензусом. То значи да се, ако из сва три конститутивна народа постоје по два члана Управног одбора, одлука може донијети половичним консензусом. Другим ријечима, уз изјашњавање само једног представника једног конститутивног народа - објаснила је Милијана Бојић. Према њеним ријечима, постоје сазнања по којима се Милосављевић по потреби изјашњава као Србин или као Хрват, као и да се оправдано сумња да се са именовањем одуговлачило како би било купљено вријеме и нашао подобан човјек за Aмора Машовића. Милосављевића, тврди Бојићева, ни хрватске породице не би прихватиле за свог представника. - Један од кандидата за српског представника био је доктор хуманитарног права, Брано Дурсун, који је годинама радио у Црвеном крсту и који је близак овој проблематици. Он, међутим, није био подобан за Међународну комисију за нестала лица - закључила је Милијана Бојић. Г. КЛЕПИЋ ДНК AНAЛИЗA Милијана Бојић је подсјетила да породице из Републике Српске годинама указују на чињеницу да нису задовољне динамиком добијања резултата ДНК анализе, јер - у односу на њих - несразмјерно је велики број одговора које добија бошњачка страна. Она је навела и један од недавних примјера, гдје је српски борац идентификован тек четири године пошто је породица дала крвне узорке. - У овом послу, струка није показала моћ и снагу, већ се у њега опет умијешала политика - казала је Бојићева. МAНДИЋ Представник републичког Савеза удружења породица заробљених и несталих лица, Милан Мандић, оцијенио је да Комисија за Сарајево "неће урадити ништа", поручивши да породице несталих Срба из Сарајева очекују да Уставни суд БиХ, на основу ранијих одлука, формира Комисију за истраживање злочина над Србима у Сарајеву. - Пошто су Бошњаци пронашли готово 90 одсто својих несталих, сада хоће српске, а донекле и хрватске жртве, да подведу под страдање становништва у БиХ, без националног идентитета - оцијенио је Мандић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.