Милија Радовић: Несреће Српску годишње коштају 172 милиона КМ

Саобраћајне несреће годишње Републику Српску коштају око 172 милиона марака. Та штета се огледа у материјалној штети на возилима, лијечењу повређених и трошковима који се јављају у случајевима погинулих.

Рекао је ово "Гласу Српске" директор Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске Милија Радовић.

Он је истакао да су најчешћи узроци саобраћајних несрећа с погинулим и тешко повријеђенима у РС брза вожња, неправилне радње у саобраћају, те вожња у пијаном стању.

* ГЛАС:  Какво је стање безбједности саобраћаја у РС и како унаприједити ниво безбједности?

РАДОВИЋ: Стање безбједности саобраћаја посматрамо кроз показатеље и кад погледамо податке МУП-а РС, прошла година је најбезбједнија од када се води статистика о саобраћајним несрећама у РС. Током те године погинула је 131 особа, а поређења ради, 1996. године погинуло је 255 особа. То је значајно смањење када се има у виду да је од 1996. до данас многоструко повећан број возила. Број аутомобила на улицама је само током 2014. године повећан за 9.000 у односу на 2013. годину. Дакле, стање у саобраћају се лагано побољшава, али треба још радити на томе. Циљ нам је  да до 2020. преполовимо број несрећа у односу на 2011. годину и да "црне статистике" не прелазе број од 80 погинулих током године. Ипак, добри подаци из 2014. године не смију нас заварати. Нажалост, у РС још увијек није изграђен адекватан систем за управљање безбједношћу саобраћаја како би се обезбиједило стално смањење несрећа с тешким посљедицама. 

* ГЛАС: Шта су главни узроци несрећа с трагичним посљедицама на путевима РС?

РАДОВИЋ: Брза вожња неприлагођена условима на путу, уз неправилне радње са возилом у саобраћају, најчешћи су узроци тешких саобраћајних несрећа. Прошле године брза вожња била је узрок 55 одсто несрећа у којима је било погинулих. Алкохол је проузроковао око 13,9 одсто тешких саобраћајних несрећа у којима је било погинулих. Вожња у пијаном стању код нас је још велики проблем, поготово код младих возача који често возе пијани, а немају искуства. Везивање, односно невезивање појаса такође је један од узрочника тешких посљедица у саобраћајним несрећама.  Истраживања показују да само око 55 одсто наших возача веже појас и то се односи само на предња сједала. Када су у питању задња сједишта, ти подаци су још поражавајући и само четири одсто људи веже појас. Тврдим да би у РС  годишње било бар 15 мртвих мање да сви вежу појас.

* ГЛАС: С обзиром на све учесталије несреће с погинулима почетком године и у фебруару да ли је дошло до погоршања безбједности саобраћаја на путевима РС?

РАДОВИЋ: Тешко је на основу показатеља неколико саобраћајних несрећа говорити да ли је боље или лошије стање. Ту треба урадити анализу и видјети зашто је дошло до изненадног повећања броја несрећа. Сваку несрећу треба да анализирамо и видимо шта је узрок и да ли је људски фактор био главни или је у питању нешто друго. Могу рећи да је, када је у питању недавна несрећа у Пиљагићима гдје су погинуле двије особе, главни узрок био комбинација више фактора. То су брза вожња, влажан коловоз и колотрази на коловозу.

* ГЛАС: С циљем смањења саобраћајних несрећа и тежих посљедица, да ли су неопходне оштрије казне, боља превентива или комбинација ова два метода?

РАДОВИЋ: Само комбинација репресије и превентиве постиже резултате. За смањење саобраћајних несрећа, поготово оних тежих, потребно је промијенити и ставове возача, али и створити страх од казне за непоштовање саобраћајних прописа. Ако само кажњавамо возача, то постиже кратак ефекат, али ако успијемо да возачи, осим страха од казни, схвате које су опасности непоштовања саобраћајних правила, односно брзе вожње, онда ћемо имати и безбједније путеве. Уколико успијемо да постигнемо да возачи више поштују ограничења брзине, смањићемо тешке посљедице. Сматрам да је за то неопходна и репресија и превентивни рад, односно едукативна кампања за возаче о неопходности поштовања законских ограничења, знакова и кажњавање оних који се оглушују о прописе. Да бисмо утицали на возаче да смање гас, прво је неопходно утврдити анализу која ће показати гдје се најчешће брзо вози, на којим путевима, да ли у насељу или ван насеља. То је неопходно да знамо како бисмо усмјерили превентивне акције и рад полиције на права мјеста.

* ГЛАС:  Да ли су у РС и БиХ идентификовани сви опасни путеви и "црне тачке", колико их има и шта је неопходно урадити да се на тим мјестима повећа безбједност?

РАДОВИЋ: Када су у питању путеви, најопаснија дионица у Републици Српској прошле године била је пут Нова Топола -  Србац, гдје су погинуле четири особе. Раме уз раме по опасности је и саобраћајница Бијељина - Главичица, на којој је прошле године такође погинуло четворо људи. Према црним статистикама, опасни путни правци су и Поље - Брод, Топола - Клашнице, те Градишка - Нова Топола. Може се рећи да је пут од Клашница до Градишке скоро комплетан опасан. Нажалост, немамо још идентификоване "црне тачке", али је прошле године Министарство саобраћаја и веза РС урадило Правилник о идентификацији и санацији опасних мјеста. Тај правилник прописује обавезу управљача путева, код нас су то "Путеви РС", да отклањају недостатке на магистралним и регионалним путевима ради смањења саобраћајних несрећа.

Према поменутом правилнику, опасно мјесто на неком путу је оно гдје се током три године десило шест несрећа с погинулим или тешко повријеђеним особама. Када је у питању насељено мјесто, сматра се да је опасна дионица пута она на којој је у посљедње три године у дужини од 100 метара забиљежено шест несрећа с погинулим. Лани је 15 одсто несрећа с погинулим забиљежено на локалним путевима. Због тога и локалне заједнице треба да се укључе у борбу за повећање безбједности саобраћаја. Они такође треба да анализирају своје путеве и исправе недостатке. Надамо се да ћемо ускоро имати урађена документа с "црним тачкама" на путевима. Онда ће они који управљају путевима морати ту да поставе знакове који ће указивати на то да је то опасан пут, а имаће и обавезу да отклоне недостатке који се могу отклонити.

* ГЛАС: Како оцјењујете прописе о безбједности саобраћаја у БиХ, да ли их је потребно дорађивати или мијењати?

РАДОВИЋ: Сваки закон је добар ако се досљедно примјењује. Недостатке овог закона рјешавамо у ходу. У припреми је и нацрт закона о измјенама и допунама Закона о безбједности саобраћаја на путевима БиХ. Тим измјенама биће повећане казне за вожњу под утицајем алкохола, требало би да се уведу пробне возачке дозволе. Истичем да су у процедури и измјене Закона о обавезном осигурању према којима би требало да се један одсто од обавезне полисе осигурања одваја у посебан Фонд за безбједност саобраћаја. Та средства би се користила уз одобравање Владе РС.

Статистика

* ГЛАС: Имате ли податке о стању безбједности саобраћаја протеклих година на путевима РС?

РАДОВИЋ: Према подацима МУП-а Републике Српске, прошла година је била најбезбједнија у саобраћају. Прошле године на путевима РС живот је изгубила 131 особа, а 2013. погинула су 153 лица. У 2012. години погинуло је 140 људи. Када су у питању саобраћајне несреће, 2011. је била  једна од најтежих и те године на путевима су погинуле 163 особе. Гледајући ову статистику, можемо да закључимо да се код нас дешава да једне године имамо смањење броја саобраћајних несрећа с трагичним исходом, а друге повећање тог броја.

+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.