Милева Жупић из Мркоњић Града у рату изгубила три сина

Седамдесетједногодишња Милева изгубила синове - Стеву, Живка и Жељка. Они су убијени у јесен 1995. године, за вријеме окупације мркоњићке општине од стране регуларних оружаних снага Хрватске и Хрватског вијећа одбране

МРКОЊИЋ ГРAД - Седамдесетједногодишња Милева Жупић из Мркоњић Града у Одбрамбено-отаџбинском рату изгубила је три сина - Стеву, Живка и Жељка. Они су убијени у јесен 1995. године, за вријеме окупације мркоњићке општине од стране регуларних оружаних снага Хрватске и Хрватског вијећа одбране. Тијела Стеве и Живка пронађена су у масовној гробници на православном гробљу у Мркоњић Граду у априлу 1996. године, док су Жељкови посмртни остаци откривени мјесец дана касније у селу Сурјан, свега неколико километара далеко од њихове родне куће у Густовари. Браћа Жупић сахрањена су на мјесном гробљу у Густовари. Њихова мајка Милева, којој је још прије рата умро муж Марко, скрхана болом за својим јунацима живјела је једно вријеме у трошној кући у свом селу. На препоруку општинске Борачке организације, јер је срчани болесник, преселила се у Мркоњић Град. - Једно вријеме живјела сам у привременом смјештају. Прије пет година добила сам стан од општине, у улици Симе Шолаје. Задовољна сам и мени већи стан не треба - прича Милева. Каже да је претходних дана имала "велико спремање" у стану. - Aнгажовала сам молера да ми окречи и уреди стан, јер ја не могу да радим ништа од тежих послова. Једино могу да ложим ватру у шпорету и купим прашину по стану - шали се Милева. Ранијих година, наставила је, дрва су јој обезбјеђивали из Борачке организације и општине. Сада више тога нема, па их сама набавља. Помогну јој сестре, њихови мужеви и дјеца. У помоћ прискоче и комшије. - Богу хвала, имам добар комшилук. Срећна сам када ми неко дође на разговор, јер ме самоћа убија - вели ова српска хероина. И комшије имају само ријечи хвале о овој крепкој старици. Тврде да је скромна и поносна жена, и поред свега што ју је задесило у животу. Милева Жупић дуго је живјела од 50 марака пензије, коју је наслиједила од покојног мужа Марка. Сада је задовољна што прима националну пензију од 760 марака. - Од када сам остварила право на националну пензију, лакше живим. С пензијом и инвалиднином могу обезбиједити себи све за живот. Захвална сам властима Српске што су мени и сличним породицама обезбиједиле услове за нормалан живот. Међутим, моју тугу за изгубљеним синовима не може ништа надокнадити - Милевине су ријечи. Каже да би јој било лакше да је бар један од синова био ожењен, да је имао супругу и дјецу. Овако је сама и пореди себе "као дрво без грана". Док нам показује фотографије и медаље Заслуге за народ својих тројице синова, Милева о сваком од њих прича као да је жив и као да само што није стигао са ратишта. Вели да су то били "најбољи момци у селу", вриједни, поштени и - изнад свега - храбри, јер ниједног дана нису изостали из своје јединице. Ова скромна старица нарушеног здравља тврди да је задовољна бригом друштва, али јој недостаје да је чешће обилазе представници овдашње Борачке организације и општине. Каже, "самоћа је уби", па се свакој посјети силно обрадује, а тако је било и када ју је екипа "Гласа Српске" посјетила у њеном топлом дому. С. ДAКИЋ ОРДЕН Милеву Жупић је некадашњи предсједник Републике Српске, Драган Чавић, одликовао Орденом Милоша Обилића. - Била сам на пријему код Драгана Чавића и он лично ми је уручио орден - присјећа се мајка палих синова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.