Миленко Крајишник, предсједник Фискалног савјета Српске: Кина, Русија и САД на добитку, ЕУ губи

БиХ има каренси борд, односно конвертибилна марка чврсто је везана за евро, тако да све оно што се тренутно негативно дешава у земљама “резервне валуте,” због рата у Украјини, ланчано се прелива и на нашу економију, што значи да ћемо бити принуђени да дијелимо судбину ЕУ, а поготово јер смо зависни од ње и када је питању увоз, али и извоз робе.

Истакао је ово за “Глас Српске” декан Економског факултета у Бањалуци и предсједник Фискалног савјета Српске, Миленко Крајишник, анализирајући актуелну финансијску и економску кризу у свијету.  

- Инфлација коју тренутно имамо увезена је споља. У условима када имамо такозвану трошковну инфлацију, онда је неминовност да се повећају плате и пензије, јер се на тај начин обезбјеђује социјална сигурност, а с друге стране и агрегатна тражња која је врло битна. БиХ, па самим тим и Српска, нема других финансијских инструмената за борбу против ове увозне инфлације - сматра Крајишник, додајући да оно што га посебно забрињава јесте то што би ова криза могла потрајати, јер су три од четири кључна играча на свјетској сцени још увијек у економском добитку.

ГЛАС: Које су то земље на добитку?

КРАЈИШНИК: Па то су Кина, Русија и САД. Ове државе и даље профитирају од ове кризе. Кина ће сада вјероватно доћи до још повољнијих цијена руског гаса. Самим тим они ће бити још конкурентији на свјетској пијаци. Америка из сваког рата изађе богатија. Њима одговарају високе цијене енергената. Наравно ту је оружје које продају у огромним количинама. Европа је пак велики губитник што ћемо и ми дијелом осјетити.

ГЛАС: Колико ће ова криза трајати, да ли може доћи до стагфлације?

КРАЈИШНИК: То је и највећи проблем и реална опасност. То је сценарио који подразумијева да у исто вријеме дође до инфлације и пада привредних активности. Ново штампање новца како би се покренула и опоравила привреда само би опет повећало инфлацију. И то је веома опасно када се она отме и почне да храни саму себе. Високе стопе, као што су у Турској, разорне су по економске системе.

ГЛАС: Како би се изборила са инфлацијом у еврозони ЕЦБ планира повећати каматне стопе. Да ли ће и како то утицати на наш финансијски сектор?

КРАЈИШНИК: Доћи ће до раста камата и код нас, јер су нам и финансијски системи повезани. Наше банке су повезане са банкама мајкама које са налазе у Европи. То ће довести до раста камата и код кључних свјетских финансијера икредитора као што су Свјетска банка и ЕБРД. Значи, ново задуживање биће неповољније и скупље. Шта ће се дешавати са текућим кредитима то ће зависити од тога какав је уговор корисник потписао.

ГЛАС: Кажу и да свака криза може бити и добра пословна прилика.

КРАЈИШНИК: Оно што је некоме трошак, другом је приход. Раст цијена је довео и до раста прихода у буџетима. Приход од ПДВ-а, на робу која је некад коштала 100, а сада 150 марака није исти. Разлика је огромна. Веома је важно да тај инфлаторни приход буде усмјерен у очување потрошње и економских капацитета. Било би опасно те паре усмјеравати у буџетску потрошњу која није продуктивна, а поготово ако она нема неки инвестициони карактер. Криза ће једног дана проћи и онај ко то преживи и спремно дочека брже ће профитирати. Али то без радне снаге не може, што је један од наших највећих проблема. Људи одлазе јер су примања у западним земљама већа од наших. То, међутим, не значи да се тамо толико боље живи.

Двије стопе ПДВ-а

ГЛАС: Шта мислите о приједлогу увођења двије стопе ПДВ-а?

КРАЈИШНИК: Једина лоша страна више стопа ПДВ јесте већа могућност пореских превара, те је стога неопходно изградити ефикасне системе контроле који би спречавали утају пореза. Све остало су бенефити, јер двије стопе имају и социјалну компоненту, јер би основне животне намирнице требале бити јефтиније, што би требало довести до веће потражње, па самим тим и веће производње.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.