Миланко Кајганић: У фокусу најсложенији предмети

САРАЈЕВО - Вршилац дужности главног тужиоца Тужилаштва БиХ Миланко Кајганић позвао је представнике удружења жртава из Републике Српске и свих других удружења да се обрате Тужилаштву БиХ и поручио им да ће имати увид у све предмете.

Кајганић у интервјуу Срни напоменуо да је Стратегија за процесуирање ратних злочина донесена у септембру 2020. године и да су након њеног ступања на снагу предузели кораке на њеном извршењу.

“Све мање сложене предмете пренијели смо на нижа тужилаштва, односно ентитетска тужилаштва, а у Тужилаштву БиХ остали су најсложенији предмети”, навео је Кајганић.

Он је појаснио да су ти предмети подијељени по регионалном принципу, а да су и тужиоци подијељени по регионалном принципу, те да се сада ради на
најсложенијим случајевима.

“Нико није задовољан процесуирањем предмета ратних злочина у БиХ, ниједан ентитет, ниједно удружење жртава. Међутим, ми радимо на најсложенијим предметима имајући у виду све тешкоће које се односе на проток времена. Ту је и чињеница да је већина свједока, осумњичених, оптужених и оштећених у поодмаклој животној доби. Све то отежава само процесуирање. Фокус је сада на најсложенијим предметима”, тврди Кајганић.

Кајганић је поручио незадовољним удружењима да се најаве у Тужилаштво БиХ и разговарају са руководиоцима Одјељења за ратне злочине и поступајућим тужиоцима те са представницима полицијских агенција гдје ће им се дати конкретне информације о сваком конкретном предмету.

“Нама треба контакт са удружењима зато што треба да подстакнемо свједоке да нам дају информације. Доста свједока су резигнирани и одбијају да приступе суђењима”, објаснио је Кајганић.

На констатацију Срне да се понекад чини да су те Стратегије које се доносе на нивоу БиХ постале “мртво слово на папиру” те да свједоци, жртве и ошећене стране не знају коме да се обрате и да не вјерују у правду, Кајганић, уз опаску да не може говорити о резултатима из предходног периода, признаје да је “доста времена изгубљено”.

Застој је прекинут

Кајганић наводи да су сва суђења јавна и да је врло битно да се не изгуби фокус јавности за процесе који су у току.

“Имали смо застој у суђењима неке двије године, можда чак и више. Сада су поново започели главни претреси у свим предметима, па и оним најсложенијим гдје имамо по 15, 16 оптужених лица. Позивам сва удружења да наставе да прате суђења да виде све са чим се сусрећемо”, рекао је Кајганић.

Ако постоји било каква шанса да помогну у било ком предмету, Кајганић каже да су ту да им пруже подршку, као и све информације о свему што их буде интересовало.

Пријетње Додику

На питање шта је са предметом који се односи на пријетње српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику и да имамо информацију из Агенције за истраге и заштиту да се Оперативна група за борбу против тероризма бави тим предметом, Кајганић наводи да је - “предмет у раду”.

Он је додао да не може да говори о детаљним информацијама и корацима који се предузимају јер би то угрозило саму истрагу.

“Међутим, у сваком сличном предмету ради се на исти начин. Наложи се полицијским агенцијама да предузимају кораке, прикупљају доказе и спријечи извршење кривичних дјела, ако се кривичним дјелима пријети. Морају да се прикупе докази за све те радње и онда ће све то бити достављено поступајућим тужиоцима који ће доносити тужилачке одлуке у тим предметима”, истакао је Кајганић.

Слабости

Он је оцијенио да су највеће слабости правосудног система на нивоу БиХ са фокусом на Тужилаштво БиХ, на чијем је челу, те да су извршна и законодавна власт на потезу како би се побољшао квалитет рада и побољшали резултати рада у Тужилаштву.

Указао је на потребу што хитније измјене Закона о кривичном поступку које би увеле институте које користе и земље регије и земље ЕУ, односно савремене земље, јер сада имају доста предмета организованог криминала са међународним елементима.

“Битно нам је да се превазиђу препреке које се тичу потребе усклађивања Закона о заштити личних података на нивоу БиХ како бисмо могли да идемо у смјеру потписивања Споразума са Евроџастом – Европском мрежом тужилаца - и како би БиХ имала могућност да делегира свог тужиоца у ЕВРОЏАСТ-у са сједиштем у Хагу”, навео је Кајганић.

Потребно је, напомиње он, да се ријеши питање “контакт тачке” за сарадњу са ЕВРОПОЛОМ које још није ријешено.

“Чињеница да тај проблем није ријешен лишава нас могућности да имамо свог представника, полицијског службеника, у сједишту ЕВРОПОЛ-а, што би нам убрзало размјену оперативних полицијских информација са том институцијом. То су неки кораци које би требало што хитније предузети да бисмо побољшали ефикасност правосуђа на нивоу БиХ”, рекао је Кајганић.

Поређење

Кајаганић каже да је у поређењу са тужилаштвима и правосуђем Србије и Храватске добра ствар постојање независних тијела која именују судије и тужиоце.

Он је навео и да им је начин рада сличан, али сматра да су у БиХ можда у предности у дијелу да су први извршили реформу правосуђа.

“Ми смо то радили 2003. године и увели тужиоца као носиоца истраге па имамо више искуства у раду када су та одређена поља у питању. Каснимо у дијелу потребе измјене Закона о кривичном поступку и увођења института који постоје у Србији и Хрватској за лакше доказивање и процесуирање кривичних дјела организованог криминала”, оцијенио је Кајганић.
Политичари не зову
Кајганић је нагласио да га ниједан политичар није назвао, као и да се, уколико то неко буде покушао, неће јављати на позиве.

“Мене апсолутно не интересује контакт са било којом политичком личношћу или партијом која би се тицала евентуалног утицаја на одређене предмете који су у раду у Тужилаштву БиХ. Интересују ме само предмети и поступање у складу са законом и доношење тужилачких одлука онако како је закон предвидио. Суд ће на крају да да свој став о свему оном што ми радимо”, закључио је Кајганић у интревјуу Срни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.