Мијо Крешић, замјеник министра безбједности БиХ: Сумњиви новац и фиктивне фирме нико не истражује

Нико не зна сигурно колико је фиктивних фирми основано у БиХ и колико је кроз њу прошло новца без јасног поријекла, нити то ико озбиљно истражује, каже замјеник министра безбједности БиХ Мијо Крешић.

* ГЛАС Недавно је на једном скупу истакнуто да је у БиХ ушла значајна количина новца сумњивог поријекла. Да ли се зна како је тај новац дошао и да ли је довољно рађено на рјешавању тог проблема?

КРЕШИЋ:  Наглашавам да се не користи сав капитал који је ушао у БиХ у криминалне или терористичке сврхе. БиХ је отворена и спремна да прихвати инвестиције, али је евидентно да је једна група људи злоупотријебила ту отвореност и несмотреност агенција за спровођење закона у БиХ. Тако је у БиХ ушао значајан дио новца сумњивог поријекла, а власници тог новца одједном нису имали обавезу да докажу његово поријекло нити се ико бавио озбиљно поријеклом тог новца. Имамо и раст промета некретнинама у БиХ. Нису спорне ни градња ни прометовање некретнинама, али је потребно јасно утврдити поријекло новца који се за то користи. Сви кажемо да смо опредијељени за борбу против сваког облика криминала, али се плашим да врло често та опредијељеност остане само вербална.

* ГЛАС: Чињеница је да у БиХ бивају регистроване фиктивне фирме и да путем њих долази новац углавном из арапског свијета, а затим оне купују некретнине мимо закона. Да ли БиХ може да спријечи те појаве?

КРЕШИЋ: Недвосмислено желим рећи да је исламски капитал добродошао у БиХ, али капитал који је дошао сумњивим токовима и чије је поријекло непознато мора бити предмет опсервације и надзора агенција за провођење закона. Нико се није озбиљно фокусирао на ту проблематику и према ономе што знам не постоје никакве озбиљне истраге које се спроводе, нити покушаји да буде утврђено поријекло новца или пак да се констатује да је новац чист.

* ГЛАС: Да ли је онда могуће говорити о износу прљавог новца који је ушао у БиХ и броју фиктивних фирми?

КРЕШИЋ: Нико не зна сигурно колико је фиктивних фирми основано и колико је новца без јасног поријекла прошло кроз БиХ. Нису овдје спорне само фиктивне фирме. Постоје и хуманитарне организације које су добијале значајан новац без логичног објашњења. То је дефинитивно сегмент који мора бити предмет опсервација на свим нивоима.

* ГЛАС: Очито је да је БиХ плодно тло за активности које се могу довести у везу са тероризмом и његовим финансирањем?

КРЕШИЋ: Чињеница је да одређене активности повезане са тероризмом и његовим финансирањем врло често буду повезане и са БиХ. Особе које су склоне терористичким активностима или су биле овдје или имају држављанство БиХ или су повезане са неким финансијским трансакцијама са БиХ. Да бисмо се квалитетно борили против прања новца и финансирања терористичких активности, агенције за спровођење закона морају се тијесно повезати не само са банкарским него и укупним финансијским сектором у БиХ.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да се многи терористички напади у свијету на директан или индиректан начин вежу за БиХ и да многи млади људи са ових простора иду да ратују за Исламску државу?

КРЕШИЋ: БиХ је имала рат и ми и данас живимо као таоци тог периода. Очигледно је и да су и одређене обавјештајне службе оставиле траг у БиХ и да су и данас ту присутне, а не мисле баш добро БиХ нити је виде као демократску, европску и државу просперитета и напретка. Мислим да су те снаге и данас изузетно јаке у БиХ. Прије десетак година прича о борби против тероризма у БиХ је била на нивоу грешке. Игнорисали смо терористичке нападе који су се догађали по БиХ. Тек када је то постало несношљиво, сви су се укључили и прихватили да то није негдје на Блиском истоку него наша реалност и да је тероризам дошао пред наша врата. Тек смо тада кренули са озбиљнијим потезима. Међутим то још није довољно да би ствари кренуле правим смјером.

* ГЛАС: Јесте ли задовољни сарадњом безбједносне агенција унутар БиХ и у региону?

КРЕШИЋ. Та сарадња је на нивоу колико се мора, а не колико је законом прописано и унутар БиХ и са сусједима. Често сам забринут.

Држављанства

* ГЛАС: Да ли ја код ревизије током рата додијељених држављанстава урађено довољно и да ли има снага које не желе да тај посао буде урађен како треба?

КРЕШИЋ: Имали смо стране ратнике у БиХ и током рата је свако себи узимао за право да може додјељивати држављанства и то је злоупотријебљено. Одређена етничка или политичка група покушала је да заштити те људе и учинила напоре да то до краја не буде рашчишћено. Као посљедицу таквог односа имамо стање да смо у фокусу страних институција када је ријеч о финансирању терористичких и других сумњивих активности и прању новца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.