Михаило Црнобрња: Нова свјетска економска криза погодиће регион крајем године

Нова економска криза у светским размерама, коју су узроковали дужнички проблеми у СAД и многим земљама еврозоне, може се очекивати крајем године, а затим врло брзо и у региону. Криза поверења у СAД и велики проблеми са којима се суочава еврозона готово неминовно морају да произведу бар рецесију, ако не и озбиљнију кризу од оне коју смо видели 2008. године.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" професор на Факултету за економију, финансије и администрацију у Београду Михаило Црнобрња.

Он сматра да земље региона немају много инструмената да би се одбраниле од негативног утицаја нове глобалне економске кризе.

- У ери глобализације готово је немогуће изоловати се од ефеката глобалне кризе. Нема доброг начина да се одржи висок извоз ако пада тражња на западним тржиштима, да се задрже инвестиције ако страни инвеститори губе интерес и мотив за улагање или да се задржи капитал иностраних банака у региону ако њихове централе донесу одлуку да се новац преусмери на друга тржишта - истакао је Црнобрња.

* ГЛAС: Какве посљедице криза у СAД и неколико земаља еврозоне може да остави на економије земаља у региону? Хоће ли бити скупљи кредити, да ли ће бити мање инвестиција, требају ли радници да страхују за своја радна мјеста?

ЦРНОБРЊA: У ери глобализације готово је немогуће изоловати се од ефеката кризе у свету. То је показала криза из 2008. године и сасвим сигурно је да ће исти случај бити и са наступајућом кризом. Могуће њене последице у региону су успоравање или чак пад раста бруто друштвеног производа, стагнација или пад животног стандарда и раст незапослености.

* ГЛAС: Колико је страх од нове рецесије оправдан?

ЦРНОБРЊA: Страх је оправдан. Истовремена криза поверења у СAД и велики проблеми са којима се суочава еврозона готово неминовно морају да произведу бар рецесију, ако не и озбиљнију кризу. Велики број угледних економиста испољава бојазан да би наступајућа криза могла бити и жешћа од оне из 2008. године.

* ГЛAС: Када и како би се криза из СAД и Европе могла одразити на регион?

ЦРНОБРЊA: Тешко је предвидети када, пошто ни западне земље још нису почеле да осећају жешће ефекте кризе. Мислим да се криза у светским размерама може очекивати крајем ове године, а затим врло брзо и у региону.

* ГЛAС: Шта смо научили од кризе из 2008. године која је у регион дошла са одређеним закашњењем. Може ли се већ сада реаговати да се несигурност са свјетских тржишта не пресели на домаћа?

ЦРНОБРЊA: Тешко. Наступајућа криза је условљена превеликим трошењем, односно растућим дуговима са којима се многе земље суочавају. За разлику од кризе из 2008. године кривац није банкарски сектор, већ државе. Из буџета се троши много више него што они приходују и дошао је тренутак суочавања са истином у СAД, Грчкој, Португалији, Шпанији, Ирској и Италији. Нажалост, и у региону се углавном троши више него што се приходује. Нама је тешко да се заштитимо ако су инструменти у рукама других. Нема доброг начина да се одржи висок извоз ако пада тражња на западним тржиштима, да се задрже инвестиције ако страни инвеститори губе интерес и мотив за улагање или да се задржи капитал иностраних банака у региону ако њихове централе донесу одлуку да се новац преусмери на друга тржишта.

* ГЛAС: Шта владе земаља у региону могу да предузму ако имамо у виду тај ланац утицаја?

ЦРНОБРЊA: Све земље у региону су толико повезане са светским тржиштем преко извоза, инвестиција и банкарског система да је тешко видети ефикасан начин за изолацију од негативних ефеката. Светска економија није самопослуга па да узмете само оно што вам треба, а остало вас се не тиче. Преливања и позитивних и негативних ефеката су неизбежна. Због тога државе у региону због својих специфичних социјално политичких прилика треба да усмере пажњу на праведну социјалну дистрибуцију негативних ефеката наступајуће кризе.

Берзе

* ГЛAС: Паника са свјетских берзи стигла је и на тржишта капитала у региону гдје су индекси данима у паду. Какве су посљедице уколико би та ситуација потрајала?

ЦРНОБРЊA: Суочили бисмо се пре свега са недоласком нових, а могуће и повлачењем постојећих иностраних инвестиција. Друго, све берзе у региону, са могућим изузетком Загребачке, су неразвијене и "плитке". Криза би продужила време у којем се очекује да и берзе у региону постану развијене институције алокације страног и домаћег капитала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.