Мигранти нациљали Градишку и Брод

САРАЈЕВО – Иако је мигрантски притисак ослабио наступањем хладнијих дана, велики број њих је остао “заробљен” унутар граница БиХ, посебно на подручју Унско-санског кантона (УСК) гдје се свакодневно биљеже покушаји илегалних прелазака на тло ЕУ, али све више их то покушава и у пограничним дијеловима око Градишке и Брода.

БиХ четири године не успијева да се избори са мигрантском кризом, а ситуација се донекле смири углавном у зимском периоду када илегалне избјеглице рјеђе одлучују да из Србије крену према граници са БиХ.

На то је указано и у информацији о стању у области миграција у БиХ коју је Савјет министара БиХ усвојио на сједници крајем децембра прошле године, гдје пише да је видљив тренд смањења миграната који користе територију БиХ као транзит на путу ка ЕУ. Информација је састављена од података који су достављени Министарству безбједности БиХ од надлежних домаћих институција.

У Граничној полицији БиХ потврдили су за “Глас Српске” да су лани одвратили више од 12.000 особа од незаконитог преласка границе. Међу њима је највише држављана Пакистана, Авганистана, Марока и Бангладеша.

Покушаје илегалних прелазака уписали су и у првим данима ове године. За четири дана су евидентирали око 50 особа док су настојали да илегално пређу границу.

- С обзиром на зимским период, ријеч је о сезонском тренду пада прилива миграната који ће поново бити интензивиран доласком љепшег времена - закључили су у Граничној полицији.

Највећи притисак у посљедње вријеме је, како је наведено у информацији из ресора безбједности, на улазу у БиХ био на подручју Зворника, Вишеграда и Фоче, а на излазу у зони одговорности јединица Граничне полиције Изачић - Бихаћ, Велика Кладуша и Брод.

- Мигрантски притисак на излазу из БиХ се током извјештајног периода у знатној мјери проширио са сјеверозапада на сјевер, односно на подручја Брода и Градишке.

Око Зворника је, с друге стране, евидентиран такозвани обрнути ток, односно да из БиХ мигранти покушавају прећи поново у Србију како би тамо зимовали јер имају далеко боље услове - истакнуто је у документу Министарства безбједности.

То за “Глас” потврђују и у Граничној полицији.

- Такав развој ситуације на појединим дијеловима границе и очекиван. Хрвати доста ригорозно контролишу стање на дијелу границе са Унско-санским кантоном, гдје и највише миграната који су и сами свјесни свега. Због тога траже, док вријеме још колико-толико дозвољава, друга мјеста и дијелове граничног појаса да би се ушли у Хрватску - истакао је наш саговорник.

Служби за послове са странцима БиХ је од јануара до краја октобра прошле године пријављено 14.596 незаконитих миграната што је мање за 44 одсто у односу на исти период годину раније. То је посљедица “закључавања”, односно мјера које су на снази због пандемије вируса корона, дужина задржавања у БиХ због немогућности преласка границе, зима и лоши услови током боравка.

У свим привременим прихватним центрима је у том периоду боравило више од 5.000 миграната, а надлежни упозоравају да импровизовани кампови могу представљати додатни безбједносни, хуманитарни и здравствено-епидемиолошки изазов у локалним заједницама.

Објекти

За смјештај миграната у БиХ користи се Имиграциони центар у Источном Сарајеву и Азилантски центар у Делијашу као установе Министарства безбједности те капацитети Министарства за људска права и избјеглице, односно центар “Салаковац” и Реадмисијски центар у Мостару. Привремени прихватни центри су направљени у сарајевском и УСК-у. То су војне касарне Ушивак и Блажуј те “Седра” у Цазину, “Бира” у Бихаћу која је затворена те бивши ђачки дом “Борићи”, такође у Бихаћу, те “Мирал” у Великој Кладуши и камп “Липа”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.