Међурелигијско вијеће БиХ одбило захтјев Српске православне цркве

БAЊA ЛУКA - Међурелигијско вијеће БиХ није прихватило захтјев представника Српске православне цркве у овом тијелу владике Василија, да се на Тргу Aлије Изетбеговића код Саборног храма у Сарајеву поставе бисте великанима СПЦ епископима Петру Зимоњићу и Варнави Настићу и да се по њима назове једна од улица у граду.

Митрополита дабробосанског Петра Зимоњића усташе су ухапсиле 12. маја 1941. године у Сарајеву и затвориле у затвор "Беледија", а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки затвор "Керестинац" гдје је добио број 29781.

Ту је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја.

Послије тешких мука одведен је у Копривницу, а потом у Јасеновац или Госпић. По свједочењу Јове Фуртуле и Јове Лубуре из сарајевског среза, митрополит је убијен у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за печење цигле.  Међутим, није искључена и верзија да је митрополит Петар одведен у Госпић, односно Јадовно, гдје је убијен са још 55 православних свештеника и бачен у јаму Јадовно на Велебиту. Митрополит дабробосански био је 20 година, а својим животом и радом у Сарајеву је био омиљена личност.

Када су митрополита Петра посавјетовали да се на почетку рата склони од усташа у Србију, он је одговорио: "Ја сам народни пастир, па ме веже дужност да са народом дијелим добро и зло".  На редовном засједању Светог архијерејског сабора 1998. године, митрополит дабробосански Петар проглашен је за свештеномученика. СПЦ га прославља треће недјеље у мјесецу септембру.

У приједлогу који је СПЦ доставила Међурелигијском вијећу наводи се да је викарни епископ хвостански из Сарајева Варнава Настић завршио као страдалник комунистичке власти.

Епископ Варнава рођен је 1914. године у СAД, а у Aмерици је живио до осме године када је са родитељима дошао у Сарајево. Пет година под комунистичком влашћу провео је у затворима у Сарајеву, Стоцу, Зеници и Сремској Митровици, а потом и још дванаест година у кућном притвору у манастирима. Умро је 12. новембра 1964. године под сумњивим околностима у манастиру Беочину, гдје је и сахрањен.   

Због свега што су дали граду Сарајеву Српска православна црква предложила је да епископи Зимоњић и Настић заслужују да се по њима назове нека од улица у овом граду и да би најлогичније било да то буде нека од улица поред саме Саборне цркве и зграде Митрополије.

Занимљиво је да једна од улица која пролази поред Митрополије у Сарајеву годинама носи име великог католичког бискупа Јосипа Јурја Штросмајера, чија титула је у рангу титуле митрополита.

Секретар у Међурелигијском вијећу, свештеник Вања Јовановић потврдио је за "Глас Српске" да није подржана ова иницијатива СПЦ, али није желио да прецизира ко је како гласао о овом питању.

- То у овом случају нема значаја, јер је за прихватање било које одлуке у Вијећу, потребно да се сви чланови једногласно сложе - објаснио је Јовановић.

Како сазнаје "Глас Српске", против овог приједлога гласао је поглавар Исламске вјерске заједнице у БиХ реис-ул-улема Мустафа ефендија Церић, док су други чланови међурелигијског вијећа били уздржани.  

Митрополита дабробосанског Петра Зимоњића усташе су ухапсиле 12. маја 1941. године. Убијен је у Јасеновцу или у Јадовну.

Митрополит дабробосански био је 20 година, а у Сарајеву је био омиљена личност

Српска православна црква затражила је да бисте епископа Петра Зимоњића и Варнаве Настића буду остављене на некадашњем Тргу ослобођења, а сада Тргу Aлије Изетбеговића, одмах поред зграде Саборне цркве.

Земљиште на којем се налази Трг Aлије Изетбеговића је национализована имовина, чији је изворни власник Српска православна црква.

Када је парку дат садашњи назив, СПЦ је реаговала саопштењем, на које су се сви оглушили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.