Међу мигрантима у Тузли се појавила шуга

Мигранти и даље бораве у катастрофалним условима у Тузли, а посебно је забрињавајуће да се међу одређеним бројем њих појавио сцабиес, односно шуга.

Док волонтери чине све како би помогли људима у невољи, надлежни нису предузели ниједан конкретан корак како би се ријешио озбиљан проблем у вези с боравком ових особа.

Плато код Главне аутобуске станице у Тузли већ неколико мјесеци је претворен у импровизовано мигрантско насеље. Сви они који се задесе у овом граду бораве у нехуманим условима, а волонтери упозоравају да ће стање бити знатно лошије у зимском периоду који слиједи, преноси “klix.ba”.

Избјеглице углавном из Пакистана, Авганистана, Алжира, Еритреје, Марока, Индије и Бангладеша и даље могу рачунати једино на подршку тузланских волонтера, а један од њих је и Сенад Пирић. Са својим колегама досад је у неколико наврата надлежнима упућивао апеле, међутим одговори никада нису стигли.

“Већ 17 мјесеци мигранти долазе у Тузлу, а исто толико траје игнорисање овог проблема од свих нивоа власти. Избјеглице, односно мигранти овдје долазе гладни, жедни, боси и повријеђени. Волонтери успијевају одговорити на све потребе када је у питању храна, јер имамо помоћ Мерхамета и Црвеног крижа, а много људи доноси деке, одјећу и обућу”, каже Пирић за поменути портал.

Пирић наводи да је једна пацијенткиња већ опсервирана у Универзитетском клиничком центру у Тузли, између осталог због сцабиеса, што потврђује и медицински налаз из ове здравствене установе који је објавио “klix.ba”.

“Овдје је забиљежено неколико случајева у којима су нам дошле особе са сцабиесом, а међу волонтерима имамо једног медицинског техничара који третира те људе. Забринути смо за цјелокупну ситуацију, јер услови у којима бораве људи су неподношљиви”, навео је Пирић и истакао да кроз плато код Главне аутобуске станице у Тузли дневно прође у просјеку 100 миграната.

Већи прилив миграната на тузланско подручје се очекује у наредном периоду, а Пирић истиче да их је прексиноћ на платоу код Главне аутобуске станице било чак 250. Услове за одржавање личне хигијене немају, а мокру одјећу принуђени су да суше на крошњама дрвећа и саобраћајним знаковима.

С незваничним информацијама о појави појединачних случајева сцабиеса, односно шуге располажу и у Заводу за јавно здравство Тузланског кантона.

“Ми још увијек немамо пријава званичних здравствених институција да је код извјесног броја људи забиљежена појава сцабиеса, односно шуге, међутим незваничне информације су дошле и до нас. То је логичан слијед догађаја сходно социо-економским условима, условима одржавања личне хигијене и хигијене рубља у оваквим ситуацијама”, казао је за “klix.ba” Блашко Топаловић, епидемиолог у Заводу за јавно здравство ТК.

Он појашњава да је шуга паразитарно обољење изазвано шугарцем који је адаптиран само на људску кожу, а карактерише је појава свраба и осипа на такозваним предилекционим мјестима, односно унутрашњим странама подлактица, наткољеница, на бедрима, слабинама и стомаку.

“Преноси се директним контактом коже уз кожу, што може бити и заједничким спавањем у кревету. У спречавању шуге је потребно омогућити појединачни кревет за свакога, уз одржавање личне и хигијене постељине у којој особа спава. Постоје савремена средства за лијечење шуге и оно траје од три до пет дана, са употребом кабицидних средстава која се морају наносити на кожу, а након тога се окупати”, појашњава Топаловић.

Као компликације, посебно код мале дјеце, могу се десити секундарне бактеријске инфекције, због чешања дијелова коже на којима се појавио свраб, јаког интензитета, посебно у ноћним сатима, јер тада ларве шугарца мигрирају на топлини.

Из Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља у Тузли казали су за “klix.ba” да у својој установи нису забиљежили случајеве сцабиеса, али да су медицинску помоћ мигрантима пружали углавном у случајевима повреда које настају на тијелу због предугог пјешачења.

“Нама у служби ниједан мигрант није евидентиран са дијагнозом сцабиеса, нити су ми колеге са терена то пријавиле. Досад смо код пацијената санирали повреде, односно дефекте на стопалима који су везани за предуго ходање, уз неколико фебрилних стања, посебно код дјеце. Она су даље упућивана уколико је било индикација за клинички третман”, изјавила је за “klix.ba” Лејла Кулуглија-Мемишевић, начелник Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља у Тузли.

О почетка ове године кроз Тузлански кантон су прошла 8.582 регистрована мигранта, међутим тај број може бити и знатно већи, с обзиром на то да нису сви евидентирани у Теренском центру Службе за послове са странцима БиХ у Тузли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.