Медији и злочини: Правда дијелом задовољена земља Корићанских стијена

Жељко Копања, директор и власник бањалучких "Независних новина", почасни и доживотни члан Међународне федерације новинара (ИФЈ)

Злочин су, умјесто оних који су по закону дужни, морали да расвијетле медији и - Хашки трибунал

Прије 13 година, са једне стијене код Кнежева, у провалији је завршило двије стотине људских живота. Људи, који су пред собом имали снове и планове за будући живот. Њихове породице, вјероватно, нису могле ни да помисле да ће, и поред необоривих доказа, злочин остати неразријешен више од деценије.

Иако је правда дијелом задовољена (до сада је за овај злочин осуђен Дарко Мрђа, припадник Специјалне полиције из Приједора), злочин су, умјесто оних који су по закону дужни, морали да расвијетле медији, јер је држава била незаинтересована да то учини.

Истина је годинама била пред носом незаинтересованог, преплашеног и индолентног правосудног апарата којем жртве из реда "других" нису биле у приоритету. Из својих интереса, које су некад називали државним, истрагу нису жељели да доведу до краја и одговорне за злочин изведу пред лице правде. Умјесто њих, то је учинио Хашки трибунал.

Ми смо се усудили да пишемо о овом страшном злочину као, у то вријеме, једини медиј у Републици Српској и један од ријетких у држави.

Међутим, злочин на Корићанским стијенама само је једна од наших трагедија. Ова земља је, нажалост, препуна "корићанских стијена".

Да злочин не би остао некажњен, а друштво ослобођено оставштине злочина, медији су били принуђени да, умјесто правосуђа, одиграју једну од главних рола, и то су они, заиста, чинили у посљедњих неколико година.

Времена се, међутим, мијењају. Чак и код нас. Правосуђе, како видимо, из дана у дан подиже све више оптужница за ратне злочине и покреће процесе који би требало да доведу до правде.

Медији, истовремено, излазе из улоге истражиоца и трансформишу се у посматраче. То, на одређен начин, јесте природан процес, међутим и поред активираног правосуђа питање ратних злочина мора остати дужност и обавеза медија према овом друштву. Оно јесте тешка, врло захтјевна, а често и незахвална тема коју људи тешко читају и гледају, забављени својим, свакодневним мукама.

Ово друштво, међутим, мора да се суочи са злочином, а медији морају да имају активну улогу у томе. То је први корак ка истинском помирењу народа. Правда мора бити задовољена, не због нас самих, већ прије свега због генерација које долазе. Због тога медији ове земље морају да ратним злочинима настављају да посвећују велику пажњу, а поготово онима у којима су жртве из реда "мањинског народа" у односу на етничко-географску припадност медија. Нажалост, ситуација, уз часне изузетке, данас није задовољавајућа.

Српски медији пишу о злочинима над Србима, хрватски о злочинима над Хрватима, а бошњачки о злочинима над Бошњацима. Такав рад медија конзументе такве информације наводи на опасан закључак - па, само смо "ми" били жртве!

Медији морају ратном злочину прилазити са једине могуће стране - професионалне. Постоје жртве и постоје они који су починили и наредили злочин. Медији не смију заборавити ни жртве ни ратне злочинце, без обзира којем народу припадали.

То је наш дуг према генерацијама које долазе. Наш дуг према свим жртвама у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.