Фото: илустрација
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако су од завршетка сукоба у БиХ прошле више од три деценије, бројни предмети ратних злочина нису добили епилог у правосудним институцијама, а републички званичници и појединци који говоре у име породица убијених и несталих српске националности упозоравају на то да постоји оправдана сумња да се, уз помоћ, и здравствених картона настоје процеси одвући у недоглед.
Представници удружења и организација из Српске годинама упиру прст у правосуђе на нивоу БиХ, тврдећи да су посебно ажурни у предметима гдје су Срби на оптуженичкој клупи, док се с друге стране, у спрези са политиком, на све начине покушавају одговорности амнестирати прије свих они који се сумњиче за злочине над Србима деведесетих година у БиХ.
Један од осумњичених из те групе је и Хамед Лукомирак коме се суди за ратне злочине над српским цивилима на подручју Коњица.
Вјештак медицинске струке Северин Жујо је, наиме, утврдио да Лукомирак, који је прије неколико година рањен, није способан да шест мјесеци долази на рочиште због здравствених разлога.
Жујо сматра да би долазак оптуженог био ризичан и уз медицинску помоћ, јер пребацивање и транспорт представљају могућност за настанак повреде.
На статусној конференцији речено је и да се због смрти раздваја поступак против Жељка Шимуновића, а предсједавајућа Вијећа Енида Хаџиомеровић рекла је да је у овом предмету рочиште посљедњи пут одржано 25. фебруара и да је Шимуновић у међувремену преминуо.
За злочине у Коњицу, с Лукомирком су оптужени још и Есад Рамић, Омер Борић, Шефик Никшић, Аднан Аликадић, Митко Пиркић, Сафаудин Ћосић, Мухамед Цакић и Исмет Хебибовић, а на терет им је стављено да су од маја 1992. до маја 1993. починили прогон српских цивила убиствима, силовањем, затварањем, мучењима и другим нечовјечним дјелима.
Међу предметима који годинама интригира јавност јесте онај у којем се суди Атифу Дудаковићу и саоптуженим припадницима Петог корпуса тзв. Армије РБиХ.
Против Дудаковића и осталих оптужница је потврђена још у октобру 2018. године. Дудаковићу се суди од априла 2019. за злочине над српским борцима и цивилима на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, али је судски поступак прво одгођен због пандемије вируса корона, а онда и због наводне болести Дудаковића. Како је тада саопштено, он тада није био у стању да долази и прати суђење, али га та "болест" није спријечила да сједне за волан, па чак и да учествује у саобраћајној несрећи.
Почетком године је специјалиста радиотерапије и онкологије Хасан Осмић изјавио је да би физички било веома ризично за Дудаковића, који је на бањском лијечењу, да присуствује судском процесу, док је неуропсихијатар Русмир Софтић устврдио да Дудаковић није способан активно учествовати у поступку нити у припремању одбране.
Због болести оптужених и других разлога одгађано је, између осталог, суђење Ејупу Ганићу и још деветорици оптужених за ратни злочин над војницима ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године. Суђење у јуну ове године је одгођено након што се испоставило да је свједок, чије је саслушање било планирано за тада, имао мјере заштите у Хашком трибуналу, иако он то није био навео у истрази.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић је поновио да, између осталих, предмет против Дудаковића и других, одавно нема никакве везе са правом и правичношћу, јер се процесуирање одуговлачи на све могуће начине и у недоглед.
- Исте сценарије могли смо видјети и у судском предмету "Добровољачка", па и "Чемерно" и други. Ту је и случај "Махмуљин". Када су породице српских жртава са Возуће и Озрена коначно дочекале да неко буде и пресуђен за стравичне злочине почињене на овом подручју, главни осумњичени Сакиб Махмуљин је умјесто у затвор отишао у Турску опет на "лијечење". И даље је недоступан органима у БиХ - истакао је Нуждић за "Глас".
Поновио је да су из Српске небројено пута упозоравали и јавно апеловали да се прекине срамотно одуговлачење правосудних процеса, јер је свима јасно да проток времена директно иде у корист починиоцима злочина.
- Свједоци нестају, а одговорни се извлаче од правде. Ни сада не желим да улазим у питање да ли је Дудаковић способан или није способан за суђење, јер је то искључиво посао љекара. Међутим, кључно питање остаје зашто је 25 година правосуђу требало да подигне оптужницу и због чега се суђење развлачи годинама без оправдања - навео је Нуждић, наглашавајући да су чињенице да суђења трају унедоглед, процеси систематски обесмишљавају, а жртве и њихове породице понижавају.
- Тиме се Србима шаље недвосмислена порука да правосуђе на нивоу БиХ нема воље ни намјере да обезбиједи правду за њихове страдале - закључио је Нуждић.
Прва Стратегија за рад на предметима ратних злочина у БиХ је усвојена још 2008. године, али посао није завршен у договореном року. План је тада био да најсложенији предмети буду процесуирани у року од седам година, а сви остали пребачени на ентитетски ниво и буду завршени до 2023.
Међутим, поново је у јануару 2024. њен рок трајања продужен до краја 2025. године, али усљед чињенице да задаци опет нису извршени "добила" је још три године живота.
Суд БиХ је, према ажурираним подацима, у првој половини 2026. године потврдио седам оптужница којима се 20 лица терети за ратне злочине.
- На дан 30. јун 2026, укупан број предмета ратних злочина и оптужених лица недоступних за даље процесуирање износио је 55 предмета у односу на 62 лица. Укупан број неријешених предмета износио је 132 у односу на 342 лица – наведено је на званичном сајту Суда БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.