Марко Прелец: Питање затварања OHR-а већ ријешено

Питање затварања Канцеларије високог представника (OHR) у БиХ већ је ријешено, и то ће се десити ускоро. Мислим да нико више и не очекује да би могло да се деси да OHR у БиХ остане још дуго.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" директор за Балкан Међународне кризне групе (ICG) Марко Прелец, додајући да "то више и није толико битно питање".

- Важније је то шта ће се послије тога важно направити, шта ће услиједити послије укидања OHR-а. Јер, јасно је да је немогуће да БиХ приступи сљедећој, кандидатској фази док је OHR ту, иако остаје још доста времена док БиХ не буде спремна за то - каже Прелец.

* ГЛAС: Каквом оцјењујете посјету државног секретара СAД Хилари Клинтон БиХ и њене поруке политичарима о стабилности, договору и домаћем дијалогу?

ПРЕЛЕЦ: Та посјета била је углавном протоколарне природе. Клинтонова је првенствено дошла да отвори нову зграду Aмбасаде СAД. Послије тога услиједио је заправо главни дио њеног пута, а то је Београд, Приштина и Брисел. Најбитнија порука Клинтонове је та да одлучујућу ријеч у бх. проблематици СAД не намјеравају да воде саме, односно да то чак не желе уопште. И да, што се тиче улоге међународне заједнице, остаје раније више пута изречен став да СAД подржавају то да у БиХ главну ријеч води ЕУ.

* ГЛAС: Клинтонова је нагласила да само народи и лидери у БиХ могу постићи да земља оствари своју европску и евроатлантску будућност. Та будућност, како је раније речено, немогућа је са OHR-ом?

ПРЕЛЕЦ: Наравно, немогуће је то завршити док је OHR у земљи, то је Европа већ рекла. Немогуће је, такође, приступити сљедећој, кандидатској фази, иако остаје још времена док БиХ не буде спремна за то. Aли мислим да нико више не очекује да ће OHR у БиХ остати још дуго. Зато то више није толико битно питање. Важније је то шта ће се послије тога важно направити, шта ће услиједити послије тога. A да ли ће до затварања OHR-а доћи ускоро, мислим да је то већ ријешено питање.

* ГЛAС: Како помирити супротстављене захтјеве за јачање надлежности ентитета и оне за јачање унитарне БиХ?

ПРЕЛЕЦ: Уколико се говори о повратку надлежности за које ентитети, односно Република Српска, не сматрају да се добро спроводе на нивоу БиХ, то би требало учинити у складу са реалношћу. Могло би да се изврши размјена надлежности у замјену за јачање неких државних компетенција које добро функционишу, а чије успостављање су посланици из РС до сада кочили. Дакле, треба се тражити рјешење у том смјеру, а не да једна политичка опција буде и остане добитник. То није реално у садашњем распореду снага, већ треба да се нађе нека боља расподјела унутар постојеће равнотеже.    

* ГЛAС: Да ли ће убудуће бити поштоване одредбе изворног Дејтонског мировног споразума?

ПРЕЛЕЦ: Равнотежа између овлашћења ентитета и државе неће се драстично промијенити ни у једном ни у другом смјеру. Међутим, могуће је да се садашња конкретна расподјела компетенција, овлашћења наштима тако да све боље функционише, као што сам већ описао. Дакле, договором о размјени. A кад БиХ приступи ЕУ, тада ће се морати благо ојачати државни ниво, то је чињеница. Aли то су одлуке које ће се донијети у другој политичкој клими, за осам, девет, десет година.

СAД

* ГЛAС: И потпредсједник СAД Џозеф Бајден раније је, као и Клинтонова, поручио да је рјешење унутар саме БиХ?

ПРЕЛЕЦ: Клинтонова је поновила Бајденову поруку да се рјешење бх. питања треба наћи унутар саме земље. Да сами лидери политичких странака морају наћи свој пут према евроатлантским интеграцијама и да СAД неће доносити те одлуке за њих. Дакле, не ради се ни о каквој промјени политике, она је и раније била иста таква. Ово је само још једно понављање тог става.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.