Манолић: Aркан је Хрватској продао 12 шлепера оружја и снимак

Загреб - Бивши хрватски премијер и шеф обавијештајних служби у својим мемоарима "Политика и домовина" пише и о Жељку Ражнатовићу Аркану, преноси хрватски "Телеграм".

"Остаје ми сада споменути два најважнија догађаја око Аркана, за које мислим да не би смјели да остану државна тајна, ма како то неки још данас жарко желе", наводи Манолић.

Како наводи, Жељко Ражнатовић Аркан "још је током истраге и боравка у Реметинцу и прије режираног суђења постао добављач оружја за потребе Републике Хрватске".

"Почетком 1991. године, тачније, у априлу те године, Република Хрватска купила је његовим посредовањем од његове компаније из војног складишта у Батајници много оружја, претежно калашњикове АК 47 и противтенковско наоружање. Била је ријеч о дванаест шлепера оружја", истиче Манолић.

Према његовим ријечима, данас "ваља открити неке детаље како би се прича о Аркану свела у прави контекст".

"Ко је одобрио трговину оружјем са Жељком Ражнатовићем Арканом? Зашто ја, као ондашњи предсједник Владе, нисам имао информацију о тим набавкама? Да ли је трговина с њим била покриће за неке друге услуге, како је то оружје плаћено, зашто је цијелу операцију водио ‘обавјештајни круг’ и на страни купаца и на страни продавача? Можда одговор знају неки појединци из Осијека који су оних дана били господари живота и смрти у Осијеку, а претпостављам да детаље знају и неки данас живи Вуковарци, склоњени на отоку Крку, као и они који су пратили шлепере до истовара", наводи бивши хрватски премијер.

Он истиче да није испитивао "шта о томе знају Главаш, Перковић и Шекс", али вјерује да им детаљи "нису непознати".

"Неколико дана прије плаћања оружја Ражнатовићу Аркану, наши појединци, у згради Жупанијског суда у Осијеку, припремиће двије актовке пуне злата и сребра. Наиме, оружје је наводно плаћено златом и сребром. Питања која се и данас намећу гласе - чије је било то злато и сребро, има ли оно неку везу с убијеним осјечким шверцерима златом, ко је, заправо, особа која је злато донијела на Жупанијски суд у Осијеку и на крају, коме је преузиматељ актовки заправо предао пошиљку злата? Је ли ријеч о оружју које се касније обилно препродавало по Славонији, је ли дио отишао у Вуковар?", пише Манолић.

"Чињеница је да је дванаест шлепера оружја стигло и да је предано, а да је Аркан тих дана боравио у Реметинцу. Постоји и информација да је Аркан тим оружјем заправо купио своју слободу. Вјерујем да ће ови редови изазвати неке припаднике Службе за заштиту уставног поретка, који су пратили и преузели оружје, да се ипак јавно испитају о пошиљци", додаје он.

Манолић наводи да о цијелом случају постоји и забиљешка у Државном тужилаштву.

"Иако су неки протагонисти ове приче мртви, па и мој пријатељ Лазо Пајић, који је о свему овоме знао много више, нема никаква разлога да се та и с њом повезане истраге не наставе, поготово зато што неке индиције говоре како су одређена осјечка убојства, па и оно Јосипа Реихла-Кира, имала повезнице са Загребом", пише својевремено најближи сарадник хрватској предсједника Туђмана.

Међутим, како наводи, то није све о Аркану.

"Хрватска ће се и 1992. године користити услугама Жељка Ражнатовића. И та ће се операција збивати мимо мојих очију, у највећој тајности. Штовише, мислим да сам свијесно био искључен при њеној организацији због чињенице да смо предсједник Туђман и ја тад већ били ‘затегнули конопац’. Избором људи који ће бити укључени у ту операцију, а неки су и данас живи, Туђман, послије и његови наслиједници, затворили су круг оданих и моћних", истиче Манолић.

Како наводи, он и Туђман бројним обавијештајним операцијама размишљали су различито, понекад и дијаметрално супротно.

"Операција набавке видеозаписа о ликвидацији хрватских бранитеља с Овчаре тема је о којој се и данас човјек мора запитати: ‘Предсједниче, чему то?’. У фебруару 1992. године предсједник Туђман исплатиће два милиона њемачких марака за набавку видеозаписа који је посједовао Жељко Ражнатовић, барем тако стоји у документима, које хрватска држава и данас има. Готов новац биће однесен Аркану, а видеокасета, замотана у алуминијску фолију, биће предана предсједнику Туђману у његовој породичној кући у Назоровој улици", пише Манолић.

"Документи који говоре о споменутом видеозапису такође постоје; надам се да нису у међувремену уништени, као што постоје документи који показују да Арканово хапшење и суђење у Загребу није сматрано препреком наставку сарадње с тим човјеком. Аркан ће остати у континуираном контакту са Златком Багарићем, све до Багарићевог убиства, али и с Фердинандом Јукићем, радником Службе за заштиту уставног поретка, те с још неким појединцима, великим хрватским бизнисменима чија имена засад не бих спомињао", додаје он.

Манолићеве тврдње да је Република Хрватска купила дванаест шлепера оружја од Жељка Ражнатовића, те да је Туђман лично наредио да се Ражнатовићу исплати два милиона марака за видеозапис убиства на Овчари, како наводи "Телеграм", јесу двије тврдње које "прилично драматично мијењају хрватску (и српску) слику о Аркану, а дио су опсежног поглавља о познатом случају Аркановог хапшења у Хрватској почетком 1991. године".

Они потом наводе да су хрватске обавијештајне службе добиле информацију да Аркан припрема атентат на предсједника Туђмана, као и да је ухапшен у близини Двора.

Ухапсили су га припадници Министарства унутрашњих послова, али српске националности, наводи "Телеграм".

У Реметинцу га је, тврди Манолић, слободно посећивало веома много људи, док су у исто вријеме његовог досијеа нестајали из судског списа, па тако судија, наводно, заиста није имао много избора него да Аркана осуди на само двадесет мјесеци затвора, што није подразумијевало обавезни притвор па је Аркан мирно напустио Хрватску.

Манолић је од преузимања власти у априлу 1990. године па до ескалације сукоба с Туђманом крајем 1993. и у 1994. години, обављао дужности члана Предсједништва Републике Хрватске, па предсједника Владе, па шефа обавијештајних служби, па, на крају, предсједника саборског Жупанијског дома.

Уз све то, Манолић је имао и највише страначке дужности у вријеме доласка на власт ХДЗ и у првим годинама рата.

Жељко Ражнатовић Аркан био је оснивач и главни командант Српске добровољачке гарде, а такође је био оснивач и први предсједник Странке српског јединства, предсједник фудбалског клуба Обилић, а помиње се и као један од вођа навијача Црвене звезде.

Убијен је у Београду 15. јануара 2000. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.