Мандат потрошен у тумарању

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Структура власти на нивоу БиХ, скројена након избора 2022, загазила је у посљедњу годину мандата, а аналитичари упозоравају да је њихова шанса за видљивији искорак до наредних избора у рангу немогуће мисије.

Власт на нивоу БиХ је послије тих избора формирана експресно. Као никада раније странке окупљене око СНСД-а, ХДЗ-а и бошњачке "тројке", иако је СДА у том корпусу однијела изборну побједу, договориле су се о принципима на којима су кренуле да функционишу институције. 

Са свих страна су тврдили да нико никоме неће блокирати пројекте, да ће о свему отворено разговарати те кроз рад конкретних међупартијских радних група настојати да, на бази преговара и консензуса, дођу до рјешења која ће осликавати структуру БиХ договорене у Дејтону. 

А отворених питања је било. Од пројеката који нису пролазили на нивоу БиХ, а за које је била заинтересована српска страна, те структуре судија Уставног суда БиХ, потом измјена Изборног закона БиХ које највише потенцира ХДЗ и ствари које су од интереса за бошњачку страну. 
Одређени помаци, па чак и на европском путу, су направљени. Међутим, како је вријеме одмицало, партнерство је почело да слаби, а све отворенији сукоби су испливали на површину почетком 2025. године. 

Директан повод за раскол унутар владајуће структуре био је, како су то тврдили из "тројке" (СДП, НиП и НС), која је и покренула раскол када је иницирала смјену кадрова СНСД-а, то што је партија Милорада Додика блокирала европски пут БиХ, што су демантовали, прилажући и доказе у виду закона. 

Након смјене Небојше Радмановића (СНСД) у Колегијуму Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и након извјесног времена именовања Дарка Бабаља (СДС) на ту позицију гласовима "тројке" и других странака са махом бошњачким предзнаком, почео је процес увођења опозиције у власт. 

Уз СДС, бошњачка странка је видјела и данас види партнере и у ПДП-у те у Листи за правду и ред Небојше Вукановића. Међутим, имајући у виду снагу, која се одсликава у броју делегата које у Дому народа има СНСД, као и ХДЗ-а БиХ, а то су три, од чега зависи и сам кворум, ниједна од смјена, међу којима су биле и оне министара из СНСД-а изгласане у Представничком дому, нису прошле у Дому народа. 

Ствари ни у новој коалицији нису ишле како су очекивали, а у међувремену су странке окупљене око СНСД-а позивале да се сједне за сто, смире тензије и врате ствари на дејтонске принципе, нарочито након што је из БиХ отишао амерички амбасадор Мајкл Марфи и признања лидера СДП-а Нермина Никшића да је тачно да су радили и по његовим налозима. 

Немогућност договора додатно је пољуљана пресудом којом је Додик осуђен у својству предсједника Републике због непоштовања одлука Кристијана Шмита те настојањима "тројки" да већину ствари, мимо Савјета министара,  заврше у Представничком дому Парламентарне скупштине у којем могу да обезбиједе већину, за разлику од Дома народа. 

Друга половина 2025. је, с друге стране, уз већ виђене политичке битке била и у знаку ЕУ, односно бриселских обавеза које су издиктиране БиХ као услов за даљи напредак на њеном европском путу. Ипак, показале су се као јак алат за "закључавање" институција. 

Политичке размирице су кулминирале када је, међу посљедњим, на дневни ред, а усљед ургенције из Брисела, дошло усвајање закона о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ и Суду БиХ те формирање канцеларије главног преговарача БиХ са ЕУ. 

То је унијело пометњу чак и међу нове партнере, а када се подвуче црта, они који помно прате домаће процесе сматрају да тешко може бити направљен искорак јер су на јесен у календару већ нови општи избори. 

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски каже да се тешко моћи стићи све пропуштено. 

- Овај мандат је током 2023. и 2024. године био један од најуспјешнијих. Неко је било освјежење, да ли због тога што први пут послије 20 година СДА није била у власти, не знам, али је комбинација "тројка", ХДЗ, СНСД прилично добро функционисала. Али негдје од краја 2024. и почетка 2025. тензије на релацији Бањалука - Сарајево, односно на релацији "тројка" - СНСД толико су ескалирале, тако да се дошло до потпуно другачије слике у односу на први дио мандата, као да су се трудили да покваре оно добро што је у том периоду урађено - изјавио је Ситарски за "Глас".
Амбиције и једних и других су, сматра, нереалне. 

- Мандат који је почео као један од најбољих, може да се претвори у један од најгорих. Бојим се, како вријеме одмиче, да су све мање шансе да се поправи, али нада умире посљедња - закључио је Ситарски. 

Правник из Сарајева Дамир Сакић подсјећа да је власт функционисала све док "тројка", лишена политичког и демократског капацитета, није покушала смјену најјаче странке у власти на нивоу БиХ. 

- И, логично, настале су сметње и за то је једини и искључиви кривац "тројка" и Елмедин Конаковић - изјавио је Сакић за "Глас". 

Сматра да је понављање пријевремених избора за предсједника Републике Српске најважнији политички догађај у првој половини године, а потом и они општи на јесен. 

- На државном нивоу очекујем да СНСД настави са одговорном политиком која има смјер и правац, "тројка" ће наставити да тумара као и до сада након што су изгубили политичког ментора Мајкла Марфија те ће бити највећа сметња за неки искорак на политичком пољу - закључио је Сакић.

Компромис и поштовање 

Политиколог Драгана Делић за "Глас" је оцијенила да и актуелна дешавања у раду Парламентарне скупштине БиХ показују колико су политички односи и даље у дубокој кризи. Каже да су оптужбе у вези са тим ко је одговоран за застој на путу ка ЕУ само додатно разоткриле дубоке структурне проблеме у функционисању институција. 

- Кључне одлуке се често условљавају дневнополитичким интересима, а не јасно дефинисаним заједничким циљевима. Умјесто да се траже компромиси и одржава минимум међусобног поштовања, све чешће свједочимо понашању које подсјећа на  покушаје централизовања, што за Српску није и неће бити никада опција. Такав приступ води само додатним тензијама и удаљава земљу од било каквог реалног напретка - како унутрашњег, тако и на спољнополитичком плану - рекла је Делићева. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.