Фото: Мало им једна функција, “вуку” плате из два буџета
Бањалука - Један број народних посланика Републике Српске, поред обављања скупштинских дужности, за шта мјесечно примају до 3.000 марака, обављају функције директора предузећа, филијала, менаџера, начелника одјељења у локалној власти.
Примања професионалног посланика у парламенту РС крећу се просјечно око 2.800 КМ, а они који нису професионализовали свој мандат, према подацима Центра цивилних иницијатива, примају око 1.900 КМ.
Једна од оних који нису професионализовали мандат у Скупштини је и посланик СНСД-а Радмила Стојнић, која је у исто вријеме и начелник Одјељења за финансије у Aдминистративној служби града Бањалука.
Будући да је мјесечна плата посланика РС који није у радном односу 1.900 КМ, а плата начелника одјељења у Aдминистративној служби Бањалука око 2.000 марака, Стојнићева мјесечно зарађује око 4.000 КМ.
Она је и члан три скупштинска одбора: за финансије и буџет, ревизију и локалну самоуправу, али рад чланова одбора се не плаћа.
У Републичкој комисији за утврђивање сукоба интереса казали су “Гласу Српске” да је Стојнићева тражила мишљење од Комисије приликом преузимања мандата у Народној скупштини.
- Законом о локалној самоуправи функција начелника одјељења за финансије у Aдминистративној служби као и друге функције из тог члана су у надлежности испитивања сукоба интереса градоначелника или начелника локалне самоуправе, а не Комисије, те је у том смислу и њој дато мишљење - рекли су у Комисији.
Стојнићева није једини примјер посланика у парламенту РС који ради и друге послове који доносе натпросјечна примања.
Идентичан примјер је посланик из Добоја Борис Јеринић из СДС-а. И он је непрофесионални посланик у Скупштини, за шта мјесечно прима 1.900 КМ, а уједно је директор општинског предузећа Дирекције за изградњу и развој града Добоја, гдје његова плата износи око 2.000 КМ.
Јеринић је у петак изабран за предсједника Општинског одбора СДС-а у Добоју. Теолог је по образовању, што му не смета да води градњу и урбанизам у једном граду.
Посланик Ненад Кесић у мају је обављао дужност пројект-менаџера Aгенције за локални развој Градишка. Ни он није професионализовао мандат у Народној скупштини РС.
То није урадио ни посланик СДС-а Златко Максимовић, који је директор Дома здравља у Бијељини, а ни посланик Вељко Марић, који је и директор Универзитетске болнице Фоча.
Посланик Никола Перишић за професионални посланички ангажман у Народној скупштини РС прима мјесечно 2.800 КМ, а поред тога је и шеф “Економије”, која послује у оквиру Казнено-поправног завода у Фочи. Власник је приватне фарме кокошки и неколико пољопривредних апотека.
Посланик Милан Шврака из ПДП-а је начелник службе интензивног лијечења са анестезијом и реанимацијом у Општој болници Градишка, за шта прима најмање 1.800 КМ без дежурстава. У Народној скупштини РС као непрофесионални посланик зарађује 1.900 КМ.
Споменко Василић, посланик СНСД-а, обавља и функцију директора Фонда здравственог осигурања РС - филијала Добој.
На наше питање да ли наведене функције евентуално воде ка могућем сукобу интереса, у Комисија за утврђивање сукоба интереса кажу да ове јавне установе, које припадају систему јавних служби, нису третиране Законом.
- Та лица априори нису у сукобу интереса, ако им се не докаже нека од забрањених радњи, а позиција директора општинског предузећа као што је Дирекција захтијева испитивање статуса да ли се ради о јавном предузећу или привредном друштву - казали су у Комисији.
Додају да ипак народни посланици, као функционери републичког нивоа, не би смјели да обављају функције директора јавних предузећа, нити би смјели бити чланови надзорних одбора јавних предузећа у којима је РС власник капитала више од 51 одсто.
- Било је тражења мишљења од стране посланика у вези са овим, било је испитивања, подношења оставки - казали су у Комисији.
Додали су да они углавном реагују на пријаве таквих случајева и да на основу пријава испитују евентуално кршење закона.
Закон предвиђа да изабрани представници, носиоци извршних функција и савјетници не могу, у вријеме док обављају јавну функцију и три мјесеца послије престанка јавне функције, бити чланови надзорног одбора или директори јавних предузећа. Забрана из става овог члана односи се и на чланове породице изабраних представника, носиоца извршних функција и савјетника, као и на јавна предузећа које је основала јединица локалне самоуправе у којој они обављају функцију.
- Овдје се прави разлика у томе да ли је у питању републички или локални ниво - казали су у Комисији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.