Мала историја сачекуша у Срба

Београд - Већ 23 године сачекуше на српском асфалту су главне вијести. Започете као обрачуни кланова па до наручених убистава, све су имале криминалну позадину.

Већина, поготово оних које је прегазило време, остала су нерасвјетљена, подсјећа Блиц у својој анализи.

Бранислав Матић Бели убијен је 3. августа 1991. у Улици Милана Распоповића на Вождовцу. Убице у маскирним униформама, из аутоматског оружја пуцале су на Матића, тада утицајног финансијера Српске гарде и Српског покрета обнове. Ово је и била и прва сачекуша на београдском асфалту, а до дан-данас се не зна ко је пуцао на Белог. Нагађало се да су ороз повукли припадници Специјалних јединица полиције по налогу Милошевићевог режима.

Послије убиства Матића, кренула је серија ликвидација међу криминалцима. Убијени су Александар Кнежевић Кнеле, Радојица Никчевић, Жорж Станковић, Горан Вуковић...

Упркос „препознатљивом рукопису" злочинаца, ниједно убиство није рјешено. Бар није полицијски рјешено. Ипак, убиство Горана Марјановића рјешено је послије девет година. Ухапшен је нападач, а затим је осуђен и налогодавац злочина Сретен Јоцић, звани Јоца Амстердам.

Полиција је за све сачекуше из деведестих, али и за њихово нерјешавање, кривила тада моћне државне тајне службе. Највеће понижење полиција је осјетила када су убијене њихове колеге: инспектор Драган Радишић, начелници Милорад Влаховић и Драган Симић. Сви су били ангажовани на расвјетљавању београдских ликвидација и сви су због тога убијени. Убијен је и њихов генерал Радован Стојичић Баџа.

Криминалци или тајне службе или криминалци у служби, тек ниједно од тих убистава до данас није рјешено. А ликвидације су се ређале. Убијени су Раде Ћалдовић, Милан Рогановић, Јусуф Јусић, Бојан Петровић, нестао је Војислав Раичевић звани Воја Американац...
Почетак двехиљадитих обиљежило је и најпознатије убиство београдског подземља. У хотелу „Интерконтинентал" 15. јануара 2000. убијен је Жељко Ражнатовић Аркан, вођа СДГ. Његово убиство је рјешено, убицама Добросаву Гаврићу и Милану Ђуричићу је пресуђено, али су се обојица убрзо нашла на слободи...

Двије године касније, у сачекуши на паркингу убијен је и полицијски генерал Бошко Буха. Његове убице убрзо су се нашле иза решетака, али су на суду ослобођени па је наређено ново суђење. Они су и даље на слободи.

Убиства која су у то вријеме потресала београдску јавност имала су другачији печат, печат црног „аудија смрти", и како се тек у акцији „Сабља" 2003. испоставило иза којег је стајао свемоћни „земунски клан". Те 2003. у акцији покренутој због суровог убиства премијера Зорана Ђинђића рјешена су убиства Бранислава Лаиновића, Зорана Ускоковића, Средоја Шљукића, Јована Гузијана...

Затишје сачекуша послије акције „Сабља" потрајало је годину дана. У марту 2004. убијен је Бранко Булатовић, генерални секретар Фудбалског савеза, покушана су убиства Андрије Драшковића и Зорана Недовића, која се везују за новог вођу „земунаца" Луку Бојовића. У рату с Бојовићем, убијени су Бранислав Шарановић и Данило Радоњић, а за освету је ликвидиран и Лукин брат Никола. Убиства су постала плаћена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.