Мајкић: Република Српска жели истину о свим злочинима

Источно Сарајево - Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изјавила је Срни да нема смиривања тензија у оваквој земљи јер увијек постоји дежурни Бошњак који ће подгријати атмосферу да до тога не дође, иако је толико потребно.

Мајкићева је, коментаришући отворено писмо некадашњег поглавара Исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику и српском народу у БиХ и Србији, истакла да је писмо упућено у тренутку када у Федерацији БиХ “кува као у прегријаном лонцу” и власт још није формирана.

“О злочинима над Бошњацима током протеклог рата говори Мустафа Церић. За злочине над Србима, народом који је у 20. вијеку доживио највећа страдања, не само да нема емпатију, него га жели приказати на начин који не може бити прихваћен. Ипак, многе чињенице му не иду у прилог”, истакла је Мајкићева.

Према њеним ријечима, Церић треба да зна да Република Српска жели истину о свим злочинима у БиХ.

“Република Српска никада није оспоравала злочине које су починили поједини припадници српског народа. Међутим, мора се сагледати и утврдити пуна истина и о страдању српског народа у протеклом рату. Јер, нису у том рату страдали само Бошњаци”, истакла је Мајкићева.

Она је упитала како је страдало више од 30.000 Срба током протеклог рата и додала да Срби морају добити одговор на то питање.

Мајкићева напомиње да је зато Народна скупштина Републике Српске одбацила ранији извјештај Комисије за Сребреницу из 2004. године као пристрасан и усвојен под снажним притиском међународне заједнице и бившег високог представника Педија Ешдауна.

Она је подсјетила да је у току је формирање нове међународне независне комисије, чији је задатак да на објективан начин утврди истину о страдању Срба на подручју сребреничке регије од 1992. до 1995. године, као и у Сарајеву од 1991. до 1995. године.

“Истраживањем пуне истине о овим догађајима дошли бисмо до јачања међусобног повјерења у БиХ, а резултати би били не само значајни за домаћу јавност, већ би били презентовани релевантним домаћим и међународним институцијама”, навела је Мајкићева.

Тиме би се, каже она, спријечило свако даље манипулисање судбинама жртава и њихових породица.

“Такође, Срби би добили недвосмислен одговор на питање да ли је сребренички злочин био договорена трагедија са намјером сатанизације српског народа, као што се увелико сумња”, каже Мајкићева.

Напомињући да је познато да се теза о геноциду појавила на почетку сукоба у БиХ, она је подвукла да то потврђује изјава некадашњег команданта муслиманских снага у БиХ Сефера Халиловића који је на почетку рата говорио да ће рат бити геноцидан, јер је усмјерен против Бошњака.

“/Ратни муслински лидер/ Алија Изетбеговић је наставио исту причу, када је написао да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид послије Другог свјетског рата. Не може се прихватити ово као случајност”, рекла је Мајкићева.

Ослобађајућа пресуда Суда БиХ ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу, истакла је она, представљала је потврду да нема ништа од расвјетљавања догађаја из протеклог рата у БиХ, нити промјене мита о Сребреници, око које ће и даље постојати знатне разлике и противрјечности.

“Осудити Насера Орића за почињене ратне злочине над Србима 1992. године био је трачак наде за српски народ, да је правда могућа и достижна. Међутим, ослобађајућа пресуда Орићу била је само нови ударац на право и правду”, навела је Мајкићева и додала да су Срби, након протеклог рата, били једина мета правосуђа БиХ.

Штитећи Бошњаке за почињене ратне злочине, констатовала је она, међународна заједница је прала властиту одговорност и улогу у протеклом рату на овим просторима.

“Правосуђе БиХ, не само да није процесуирало Бошњаке за ратне злочине, него је потпуно игнорисало српске жртве, покушавајући да наметне став о српској кривици. И даље чекају на процесуирање злочини над Србима у Сарајеву, подручју Сребренице, у 13 западнокрајишких општина, средњем Подрињу, у Посавини, средњој Босни...За то вријеме, умиру свједоци догађаја и нестају докази”, рекла је Мајкићева.

Она је напоменула да су у депоу Секретаријата Хашког трибунала, гдје су чувани, уништени једини материјални докази злочина на сарајевским Маркалама, и то баш у тренутку када је требало да послуже одбрани за обарање тезе о српској кривици.

“Знамо да је генарал Ратко Младић осуђен у Хагу за масакр на пијаци Маркале, иако нема доказа да је Војска Републике Српске испалила те гранате. То су тврдили и Јасуши Акаши и Мајкл Роуз, да нема јасних доказа о томе ко је одговоран за тај напад”, рекла је она.

Мајкићева је навела да се исто десило и са уништавањем доказа у Хашком трибуналу о трговини људским органима у “Жутој кући”, који нису ишли у корист тужилаштва Трибунала, чиме су Срби избјегли могућност да докажу да су били жртве трговине органима и суровог убијања.

Она је поручила Церићу да сљедећи пут када одлучи да напише писмо Србима има у виду ове чињенице, да одговори на питање како је страдало више од 30.000 Срба током протеклог рата.

“Могао би нам, на примјер, рећи нешто о његовом разговору са Алијом Изетбеговићем из 1994. године, када је као вјерски службеник разговарао са њим о гранатирању Маркала, што се касније и догодило. Сјећа ли се данског официра који је тражио да Бошњаци престану гранатирати властити народ? Много тога Церић зна, а о томе ћути”, истакла је она.

Након тих одговора, поручила је Мајкићева, Церић ће имати право да Србима поставља нова питања, држи лекције и даје савјете које му нико није тражио.

Церић, који је предсједник Свјетског бошњачког конгреса, упутио је отворено писмо српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику и српском народу у БиХ и Србији поводом, како је навео, “Додикове пријетње да ће Срби изаћи из БиХ ако Бошњаци наставе да траже промјену атрибута жсрпскиж на имену мањег босанског ентитета”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.