Махмуљин оптужен за злочине муџахедина

Сарајево - Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против ратног команданта Трећег корпуса Армије РБиХ Сакиба Махмуљина због ратних злочина које су починили припадници одреда "Ел муџахедин" над ратним заробљеницима и цивилима српске националности на подручју Завидовића и Возуће.

Махмуљин, под чијом је директном командом био одред "Ел муџахедин", у којем су били ангажовани борци афро-азијског поријекла, оптужен је да је поступао противно одредбама међународног хуманитарног права и женевских конвенција.

- Махмуљин током 1995. године, док је трајала операција АРБиХ на подручју Завидовића и Возуће, није ништа предузео да би спријечио наведени злочин, иако је имао информације да се припадници одреда "Ел муџахедин" спремају да почине злочин, а затим и да су га починили. Ни након почињеног злочина Махмуљин није предузео ништа да би казнио починиоце - наведено је у оптужници.

Наведено је да су припадници "Ел муџахедина" убили више од 50 заробљених војника, цивила и санитетског особља српске националности. Неки од њих су убијени ритуалним одсијецањем глава, које су, након тога, показивали другим заробљеницима. Посмртни остаци десет убијених послије рата су пронађени, идентификовани и сахрањени, а за тијелима осталих жртава потрага још траје.

У оптужници је наведено да су припадници злогласног одреда мучили заробљенике, одсијецали им уши, наносили им убодне ране по тијелу, везали их и премлаћивали.

- Везали су их у згрчен положај са омчама око врата, које су се, усљед помјерања, стезале и гушиле жртве. Везни у омче остављани су сатима. Од посљедица злостављања и премлаћивања многе жртве имају трајне посљедице и инвалидитет - пише у оптужници.

Махмуљин је оптужен да је знао за убиства и злостављања заробљеника, која су трајала више од 15 дана, у јулу и августу, а у другом случају током септембра 1995. године, те да није ништа учинио да те злочине спријечи, заустави или да казни починиоце.

- Починио је кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника, рањеника, болесника и против цивилног становништва - наведено је у оптужници.

Тужилаштво је уз оптужницу предложило више од 70 свједока, од којих ће 11 дати исказе уз мјере заштите. Приложено је и више од 900 доказних материјала, којима ће тужилаштво доказивати Махмуљинову кривицу. Овај предмет налази се у категорији два, а он је у фази истраге достављен правосуђу БиХ из Хашког трибунала. Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ (SIPA) ухапсили су Махмуљина 8. децембра, али је убрзо пуштен на слободу.

Припадници "Ел муџахедина" одрубили су главе и тројици припадника Војске РС Браниславу Ђурићу, Благоју Благојевићу и Ненаду Петковићу након заробљавања код Теслића у септембру 1992. године. Њихове главе никада нису пронађене.

Ђурићев син Бране каже за "Глас Српске" да је крајње вријеме да одговарају наредбодавци и извршиоци тих злочина.

- Ако Махмуљин заиста буде процесуиран по командној одговорности, то би био огроман помак у раду правосуђа БиХ. То даје наду да ће можда бити пронађени и осуђени и директни починиоци злочина. И даље се надам да ће главе мог оца и његових сабораца бити пронађене, а злочинци кажњени, иако су од тада прошле 23 године - каже Бране Ђурић.

Члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ и предсједник Удружења несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић каже да је подизање оптужнице против Махмуљина добра вијест.

- Видјећемо да ли ће оптужница бити потврђена у Суду БиХ и ако буде, како ће тећи суђење. Породице убијених биће потпуно задовољне само када Махмуљин буде у затвору. То би био бар дио сатисфакције породицама српских жртава које су припадници јединице "Ел муџахедин" убили на најсвирепији начин - каже Мандић и наводи да је Махмуљин требало да буде ухапшен давно, чим је тај предмет Хашки трибунал прослиједио правосуђу БиХ, али да није било воље да он буде процесуиран, као ни остали високи политички и војни функционери из бошњачког народа.

"Глас Српске" недавно је објавио да је тужилаштво отворило истрагу и против пет припадника одреда "Ел муџахедин", за које постоји сумња да су у септембру 1995. године у Возући и Завидовићима учествовали у убиству неколико десетина заробљених српских цивила и војника. То је прва истрага коју је домаће правосуђе покренуло о злочинима одреда "Ел муџахедин".

Осуђени

Ратни командант Армије РБиХ Расим Делић осуђен је 2008. године у Хашком трибуналу на три године затвора за окрутно поступање муџахедина над заточеним српским војницима. Делић је 13. августа 1993. наредио формирање одреда "Ел муџахедин". Умро је 2010. године у Високом.

Хашки трибунал осудио је 2006. бивше команданте Трећег корпуса и Седме муслиманске бригаде Армије РБиХ Енвера Хаџихасановића и Амира Кубуру на пет, односно двије и по године затвора, јер нису спријечили и казнили злочине у средњој Босни. Суд им је 2008. смањио казну и они су се убрзо нашли на слободи.

Ослобођени

Ратни командант Армије РБиХ Сефер Халиловић ослобођен је 2007. године у Хашком трибуналу оптужби да није спријечио или казнио злочине над хрватским цивилима у херцеговачким селима Грабовица и Уздол.

Оптужени

Против ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића Тужилаштво БиХ је ове године подигло оптужницу због убиства троје заробљеника српске националности 1992. године. Трибунал у Хагу осудио је Орића 2006. године за злочине у Сребреници на двије године затвора, а 2008. је пресуда поништена и он је ослобођен.

Командант јединице за посебне намјене Штаба Врховне команде Армије РБиХ "Зулфикар" Зулфикар Алишпаго ухапшен је 1. фебруара 2010. због оптужби да је одговоран за стријељање 19 цивила и три хрватска војника у селу Трусина код Коњица у априлу 1993. године.

Обустављена истрага

Тужилаштво БиХ обуставило је 2012. године истрагу против осумњичених за злочин над војницима ЈНА у Добровољачкој улици, међу којима је био и бригадни генерал Армије РБиХ Јован Дивјак. Дивјак је ухапшен 2011. у Бечу на основу Интерполове потјернице коју је расписала Србија, али је Аустрија одбила да га изручи тој земљи, након чега је истог дана отпутовао за Сарајево.

Под истрагом

МУП РС и ЦЈБ Бањалука у неколико су наврата доставили Тужилаштву БиХ извјештаје, допуне извјештаја и бројне доказе против ратног команданта Петог корпуса Армије РБиХ Атифа Дудаковића због злочина почињених на подручју Бихаћа, Цазина и Велике Кладуше. Тужилаштво БиХ води истрагу, али оптужница није подигнута.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.