Фото: Локални парламенти остају без мањина
Бањалука - Према резултатима пописа становништва БиХ из 2013. године само у Бањалуци, Приједору, Прњавору и Вукосављу живи више од три одсто становништва из реда осталих, па би на наредним локалним изборима 2020. године само у те четири локалне заједнице требало да буду бирани и одборници из реда националних мањина.
Након што је Централна изборна комисија одлучила да се Дом народа Парламента ФБиХ попуњава по попису из 2013. године, то би могло да изазове и ту врсту промјена на локалним изборима.
Изборни закон БиХ каже да “припадници националних мањина имају право на заступљеност у скупштинама општина и градова сразмјерно проценту њиховог учешћа у становништву према посљедњем попису у БиХ”. Закон даље каже да се “број припадника националних мањина који се бирају на изборима утврђује статутом локалне заједнице, при чему се припадницима свих националних мањина који у укупном броју становништва, према задњем попису становништва, учествују с више од три одсто гарантује најмање једно мјесто”.
То значи да би сљедећи локални избори 2020. године требало да буду спроведени у складу са резултатима пописа из 2013. године, што не иде наруку представницима националних мањина, зато што у јако малом броју локалних заједница чине више од три одсто становништва.
Ипак, један од чланова ЦИК-а, који је замолио да не цитирамо његове ријечи зато што није овлашћен да даје изјаве, рекао је за “Глас Српске” да је у великом броју локалних заједница, и то углавном у Републици Српској, и до сада заобилажен изборни закон и онемогућавано припадницима националних мањина да имају своје представнике у скупштинама општина и градова.
- Према попису из 1991. године, у већини локалних заједница више од три одсто становништва се изјаснило да су припадници неке од националних мањина. Међутим, како је изборни закон недоречен, одборници из реда мањина бирају се у свега осам општина и градова у РС - објашњава наш саговорник.
Он каже да је споран дио закона који каже да се “најмање једно одборничко мјесто гарантује припадницима националних мањина који у укупном броју становништва, према задњем попису, учествују с више од три одсто”.
- То је у већини локалних заједница тумачено тако да се ни у оним локалним заједницама у којима се по десетак одсто становника изјаснило да је припадник неке националне мањине, нису бирали њихови представници зато што није било више од три одсто искључиво једне националне мањине. Рецимо, у Козарској Дубици је 1991. године било 9,3 одсто осталих, али није било више од три одсто нпр. Рома или Украјинаца или неке треће националне мањине, па у статут општине никада није уграђена одредба да је обавезан избор једног представника националних мањина у општински парламент - објашњава наш саговорник.
Он каже да је то погрешно и да би у свакој локалној заједници у којој живи више од три одсто припадника националних мањина један њихов представник требало да их представља у локалном парламенту.
Потпредсједник Скупштине града Бањалука Саша Чудић каже да је потпуно природно да припадници националних мањина имају право да бирају свог представника у локалном законодавном тијелу у оним локалним заједницама у којима чине више од три одсто становништва.
- То је у складу са свим међународним актима који третирају ту материју - каже Чудић додајући да је поносан што је дио законодавног тијела града Бањалука у којем се у складу са највишим стандардима поштују права свих етничких група.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.