Љубић писао представницима међународне заједнице: Унитарна политика „пробошњачких“ странака извор проблема у БиХ

МОСТАР - Предсједник Главног вијећа Хрватског народног сабора (ХНС) БиХ Божо Љубић упутио је представницима међународне заједнице писмо у којем наводи да је извор многих проблема у БиХ унитарна политика „пробошњачких“ странака, које с циљем освајања стоодстотне власти у БиХ раде на слабљењу Републике Српске и слабљењу хрватске конститутивности на нивоу БиХ и ФБиХ.

Љубић, који у писму анализира најдубљу политичку и институционалну кризу од Дејтона до данас, наводи да је „пробосански блок“: СДА, ДФ, СДП, НС, НиП, СББ израз бошњачке изборне воље, те да се стога са пуним правом може рећи да је то заправо пробошњачки блок.

-Извор многих политичких проблема у БиХ налази се у чињеници да „пробошњачки“ политички блок сматра да су само они жпрож БиХ, а да су странке из Републике Српске и ХНС-а БиХ „контраж БиХ“ - истиче Љубић.

Он подсјећа да је стратешка агенда „пробосанског блока“ такозвана грађанска, односно унитарна и централизована држава заснована на изборном начелу „један човјек - један глас“.

/Уколико се усвоји изборно начело жједан човјек - један гласж онда „пробосански блок“ начелно може имати 100 одсто власти у БиХ јер већ сада бошњачка изборна воља чини 50,1 одсто бирачког тијела БиХ - каже Љубић.

Он наводи да у сврху реализације своје политичке агенде „пробосански“ блок дјелује у два смјера - први је слабљење позиције и моћи Републике Српске, а други је негирање и слабљење хрватске конститутивности у ФБиХ и на нивоу БиХ.

-У оквиру тог процеса неке чланице жпробосанскогж блока су три пута до сада изборним инжењерингом узурпирале мјесто хрватског члана трочланог Предсједништва БиХ (случај Жељко Комшић), те два пута преузеле комплетну извршну власт у ФБиХ (предсједник и два потпредсједника ФБиХ, те Влада ФБиХ). Оба пута легитимни хрватски представници у извршној власти ФБиХ били су избачени уз помоћ и директан утицај представника такозване међународне заједнице - наводи Љубић.

Он напомиње да догматско и идеолошко инсистирање да се у постконфликтном, дубоко подијељеном друштву промптно инсталира модел већинске грађанске демократије по принципу „један човјек - један глас“ производи супротан ефекат.

Љубић указује да треба имати у виду да су Бошњаци само један од три конститутивна народа које спомиње Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ и позива да се сагледају свеукупне околности, а не да се посматра само из перспективе која доминира у сарајевоцентричној домаћој и међународној јавности.

Љубић, између осталог, упозорава да у правном одјељењу ОХР-а који пише и пристрасне политичке извјештаје сједе особе које због родбинских веза и других разлога дјелују пристрано у корист бошњачког политичког Сарајева.

Он наглашава да је Дејтонски мировни споразум направљен и да би обезбиједио да Срби и Хрвати партиципирају у власти, односно како се не би могло догодити да Бошњаци због своје демографске надмоћи, сада или у будућности, искључе преостала два народа из власти.

Љубић наводи да би за БиХ, као и њена три конститутивна народа и све грађане било боље да је темељно начело Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ - начело конститутивности и међусобне равноправности Бошњака, Хрвата и Срба - досљедно спроведено и операционализовано кроз три ентитета за три конститутивна народа.

Према Љубићевом мишљењу, јасан пут до стабилне и функционалне БиХ је успостава БиХ на начелима федерализма, децентрализације и легитимног представљања конститутивних народа и грађана.

Он истиче да се доградњом Устава и Изборног закона БиХ треба постићи неопходни степен унутрашње стабилности, а то је могуће само на основу консензуса легитимних политичких представника три народа постигнутог уз посредовање међународне заједнице и уз гаранције најважнијих сусједа БиХ - Србије и Хрватске.

-БиХ, као дубоко подијељено постконфликтно друштво и вишенационална земља, може бити стабилна, функционална и просперитетна само као консоцијацијска демократија, утемељена на равноправном суодлучивању њена три народа о заједничким државним, те на аутономном одлучивању о властитим националним интересима - наводи Љубић.

Према његовим ријечима, као први корак у том смјеру неопходно је усвојити измјене Изборног закона БиХ које ће омогућити једнако право сваком од три конститутивна народа да изабере своје легитимне политичке представнике у институције које су Уставом БиХ предвиђене за такву врсту заступања.

Он напомиње да су то ставови које заступају легитимно изабрани хрватски политички представници окупљени у оквиру Хрватског народног сабора БиХ, а не једна странка или један политички лидер како то покушавају приказати „пробосански“ друштвени и политички актери.

-ХНС БиХ као кровна политичка институција Хрвата у БиХ наставиће снажно да заступа ове ставове јер би одступање од њих значило, не само брисање уставног и политичког субјективитета Хрвата у БиХ, него и урушавање комплетног уставно-правног поретка, те директно кршење Дејтонског мировног споразум које би за посљедицу имало угрожавање мира и опстанка БиХ - поручује Љубић у писму упућеном америчком државном секретару Ентонију Блинкену, помоћнику државног секретара САД за западни Балкану Габријелу Ескобару, замјенику помоћника државног секретара САД Метјуу Палмеру, америчком конгресмену Грегорију Миксу.

Писмо је упућено и високом представнику ЕУ за спољну политику и безбједност Жозепу Борељу, директору за западни Балкан у Европској служби за спољне послове Ангелини Ајнхорст, Кристијану Шмиту, шефу Делегације ЕУ у БиХ Јохану Сатлеру, америчком амбасадору у БиХ Ерику Нелсону, амбасадорима земаља Европске уније, као и неким домаћим актерима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.