Ларс Гунар Вигемарк за Глас Српске: БиХ отворен пут у ЕУ, нова шанса можда тек за десет година

Европска унија нема интерес да уништава пољопривреду у БиХ. Адаптација Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) је техничко питање и без ње ће сви бити на губитку, а БиХ никада неће постати чланица ЕУ.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" шеф делегације и специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк.

- Ово је прилика да БиХ оствари напредак у процесу европских интеграција, да има позитивну оцјену апликације или може да изгуби прилику и да вам тек за десет година буде пружена нова - казао је Вигемарк.

* ГЛАС: Адаптација ССП-а један је од главних критеријума за оцјењивање кредибилности захтјева БиХ за пријем у чланство ЕУ. У БиХ постоји огроман страх пољопривредника и привредника од посљедица бесцаринског увоза. У којој мјери је он оправдан и шта заправо доноси адаптација ССП-а?

ВИГЕМАРК: Преговори делегација БиХ и ЕУ иду у одговарајућем правцу и близу су постизања споразума који је и једнима и другима прихватљив и који би ишао у прилог БиХ. Не могу да говорим о детаљима, јер нису све ствари финализоване и одређена питања обје стране треба да провјере са другим релевантним актерима. Када буде постигнута сагласност у вези са адаптацијом креће процедура ратификације, која траје готово пола године. ЕУ је највећи трговински партнер БиХ, која има позитиван трговински баланс. БиХ извози више пољопривредних производа него раније захваљујући споразуму о извозу млијека и млијечних производа. То показује да је уз испуњавање услова и стандарда могуће извозити на тржиште ЕУ, које са више од пола милијарде потрошача нуди огромне прилике. Хрватска је сада у ЕУ и потребно је обавити ову адаптацију, која узима у обзир обим трговине који је постојао прије него што је она постала чланица. Не говоримо о слободној трговини или либерализацији за све пољопривредне производе. Адаптација ће се свести на двије или три категорије производа. ЕУ има релативно мала ограничења када је ријеч о производима који се могу пласирати на њено тржиште. Ту говоримо о квотама за рибу, шећер и вино и БиХ је тражила њихово повећање. Што се тиче увоза, због чега је БиХ највише забринута, ништа се неће десити преко ноћи. Процедура је дуготрајна и процес преговора ће ићи фазно да би било омогућено прилагођавање привредних грана укључујући и пољопривреду. ЕУ у међувремену жели да помогне пољопривредницима у БиХ да унаприједе конкурентност како би могли пласирати више својих производа на тржиште ЕУ.

* ГЛАС: Али пољопривредници у ЕУ добијају неупоредиво веће субвенције од колега у БиХ?

ВИГЕМАРК: Наравно да смо свјесни и финансијских аспеката, прије свега, да пољопривредници у БиХ немају субвенције у износу који имају њихове колеге у ЕУ. Свјесни смо и генералне финансијске ситуације у БиХ.

* ГЛАС: Како онда овдашњи пољопривредници могу издржати трку са конкуренцијом из ЕУ?

ВИГЕМАРК: ЕУ овдје не може пласирати субвенције, јер БиХ није њена чланица, а ако не буде обављена адаптација ССП-а, неће никад ни постати. Можемо размотрити могућности буџетске подршке пољопривреди. За то је потребна једна ствар од БиХ - заједничка стратегија за сектор пољопривреде за цијелу БиХ.

* ГЛАС: Да ли њено доношење значи пренос надлежности ентитета у сектору пољопривреде?

ВИГЕМАРК: Стратегија би у потпуности уважила стање и прилике у БиХ. Када она буде усаглашена, можемо почети радити на буџетској подршци пољопривреди. Мислим да су то ствари које власти у БиХ веома добро разумију, али су нека од ових питања постала политичка и политичке странке и политичари их гледају у свјетлу предстојећих избора. Адаптација ССП-а је требало да буде урађена прије три године и то ЕУ ради са свим земљама које су у истом процесу. Србија је то већ урадила и није истина да је добила много бољи договор него БиХ. Из тока преговора ми се чини да БиХ добија веома добру понуду. Али ако почнемо са политичким расправама и ако политичари буду користили ово питање као политички алат, то ће ослабити вашу позицију и чак и ако буде постигнут споразум нећете бити у могућности да га адекватно спроведете. Ово је прилика да БиХ оствари напредак у процесу европских интеграција, да има позитивну оцјену апликације или може да изгуби прилику и да вам тек за десет година буде пружена нова.

* ГЛАС: Може ли БиХ заштитити домаћу производњу, а да истовремено одговори на захтјеве ЕУ?

ВИГЕМАРК: Апсолутно. Не постоји намјера да се на било који начин наштети пољопривреди БиХ. ЕУ нема интерес да уништава вашу пољопривреду. Говоримо о техничким и практичним питањима - како омогућити већи извоз у ЕУ, нормалан трговински однос и како обезбиједити да пољопривреда и друге гране не буду сувише осјетљиве и изложене овим промјенама. ЕУ је у интересу да види економски раст БиХ и било би контрадикторно да вучемо потезе којима бисмо поткопавали њену привреду. Пољопривредници у БиХ морају да обезбиједе бољу сарадњу са домаћим властима и да јачају њихову конкурентност. Имате традицију и добре пољопривредне производе и доказали сте да није немогуће испунити стандарде. Када сте пропустили да адаптирате ССП ви сте већ изгубили аутономне трговинске мјере са 1. јануаром ове године. О томе нико не говори, а ту су нето губици од десетак милиона марака. Ако буде усаглашена адаптација ССП-а, онда ће те мјере по аутоматизму бити активиране.

* ГЛАС: Најављено је да би споразум о адаптацији ССП-а могао бити парафиран крајем маја?

ВИГЕМАРК: Не учествујем директно у преговорима, али колико ми је познато, двије стране су близу споразума. Сви ће бити на губитку ако не буде адаптације. Доћи ће до одгоде у процесу европских интеграција, могућности за развој пољопривредних потенцијала које сам помињао неће бити, а аутономне трговинске мјере неће бити активиране, а изостаће повећање квота за рибу, вино и шећер. БиХ у суштини сада крши ССП. Не желим негативан сценарио, али треба размишљати о томе које су алтернативе.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да БиХ још нема механизам координације?

ВИГЕМАРК: Забринут сам што још није усвојен механизам координације. То је питање које се рјешава у БиХ. Што се нас тиче, важно је да то буде функционалан механизам, то није тијело или структура које доноси одлуке и заобилази законодавна тијела, него тијело које усаглашава заједничке позиције. Сваким даном који немате механизам координације губите вријеме. Најкасније до јула треба почети са заказивањем и одржавањем састанака са ЕУ, иначе ће апликација за чланство бити одгођена. Желим да истакнем да није битно да ли сте на власти или опозиција. И опозиција мора да преузме дио одговорности, а ту прије свега мислим на РС гдје је веома снажна подјела између владајућих странака и Савеза за промјене. Позивам их да заједно раде и усагласе став о питањима у вези са ЕУ. Разумијем да имају различите идеологије и приступе, али све странке из РС су изразиле опредјељење за европске интеграције. Свим политичким странкама поручујем - немојте да вам питање ЕУ буде талац ваших унутрашњополитичких дискусија.

* ГЛАС: Колико су реална очекивања домаћих званичника да ће БиХ почетком 2017. године добити упитник Европске комисије?

ВИГЕМАРК: ЕУ је веома јасно у закључцима Савјета за спољне послове навела да постоје три захтјева. Један је спровођење реформске агенде, а њен дио је и попис становништва не зато што нас занима колико у БиХ живи Срба, Хрвата или Бошњака него што желимо да знамо колико је становника ради економских и других планирања. Друга два питања су механизам координације и адаптација ССП-а. Ако та питања не буду ријешена, неће бити ни упитника, а апликација ће остати само апликација. Сматрам да то није нешто што је немогуће остварити, то је надохват руке. За БиХ видим само једну будућност, као и за остатак региона, а то је будућност у ЕУ.

БиХ треба аранжман са ММФ-ом

* ГЛАС: Ваш став је да БиХ требају аранжмани с Међународним монетарним фондом и Свјетском банком. Да ли ће они бити реализовани?

ВИГЕМАРК: Мисија ММФ-а ове седмице стиже у БиХ. Према нашим сазнањима, у Вашингтону су одржани квалитетни разговори. Регулисање банкарског сектора као један од услова је примарно ентитетска надлежност. Видио сам да је укинута дозвола за пословање Банке Српске, за шта бих рекао да је добар знак, јер та банка послује са губицима. ММФ не жели да новац који су они спремни да обезбиједе буде коришћен за оживљавање банке која пропада. Али то је само један од аспеката много ширег питања које се тиче пословања банака и банкарског сектора који мора бити транспарентнији да би били избјегнути овакви примјери неуспјешног пословања, јер Банка Српске није једини такав примјер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.