Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације и специјални представник ЕУ у БиХ: Пут према ЕУ не тражи измјену зареза у Уставу

Ових дана се много прича о промјени Дејтонског споразума, али већина ствари које се тичу примјене европских стандарда и прописа има мало или нема никакве везе са уставним рјешењем у БиХ.

Највећи дио тих стандарда може се увести без измјене зареза у Уставу БиХ, рекао је шеф Делегације и специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк истичући да у БиХ постоји заједничка визија за улазак у ЕУ.

* ГЛАС: БиХ је стално под неком врстом тензија. Да ли таква може корачати према ЕУ?

ВИГЕМАРК: Разумијемо проблеме и различите изворе тензија у овој земљи, али не осјетим тензије између политичких лидера када је ријеч о ЕУ. Сви имају заједничку визију, барем се надам да је тако, да једног дана БиХ постане чланица ЕУ и да сви заједнички раде на испуњавању тог циља. То ће захтијевати континуирано опредјељење за реформе и мораће доносити тешке одлуке. Још сам оптимиста и чини ми се да земља још иде у правом правцу. Не видим тензије на локалном нивоу, оне долазе са других страна. Мој утисак је да већина народа жели боља радна мјеста, боље образовање, укратко, желе бољи живот. Чланство у ЕУ није само себи циљ, оно има суштину, а то је како унаприједити живот обичног човјека.

* ГЛАС: Како оцјењујете темпо и квалитет реформи у БиХ?

ВИГЕМАРК: Већина људи чека да види резултате реформи, односно да види напредак у свакодневном животу. Отиснули сте се на захтјевно путовање, за које ће требати времена. Након само годину, када је ријеч о Реформској агенди, ЕУ је рекла да видимо напредак. Ту мислимо да су власти, поготово на ентитетском нивоу, донијеле тешке одлуке. РС и ФБиХ су усвојиле законе о раду, а РС покушава да ријеши проблеме у банкарском сектору. Видимо смањење стопе незапослености, иако то још није значајно, али је неспорно да постоји више радних мјеста и да земља биљежи привредни раст. Привреда у овој земљи расте брже него и у једној земљи у региону. Потврда да је БиХ на правом путу и да сте донијели потребне одлуке лежи у чињеници да је ММФ одобрио нови аранжман, а он је важна и независна институција и они неће учинити нешто само зато што је ЕУ то тражила.

* ГЛАС: Шта то ЕУ може да понуди БиХ када ни сама послије "брегзита" није сигурна у своју судбину?

ВИГЕМАРК: Мислим да су то крушке и јабуке. Увијек је постојала амбивалентност Велике Британије што се тиче чланства. Када се погледа старосна структура оних који су се изјаснили за излазак из ЕУ, видимо да су за то углавном били старији становници. Старије генерације су одрасле у вријеме када Велика Британија није била чланица ЕУ и никада нису прихватиле да ова земља буде дио неке велике породице. Млађи људи који су могли користити путовања, запошљавања, учење других језика и видјели други дио Европе били су за останак. "Брегзит" је за мене велико разочарење, али има и гласова који тврде да сада можемо ићи са много снажнијом интеграцијом и снажнијим реформама него са Великом Британијом. Ми и даље остајемо највеће тржиште у свијету и највећи страни инвеститори. Ни у БиХ, ни у региону нисам примијетио да ико каже да га не занима придруживање због "брегзита". Земље које желе да постану чланице морају имати у виду да се код приступања ЕУ не може рећи ово ми се свиђа, а ово не. То је један пакет.

* ГЛАС: Да ли је БиХ спремна да одговори на питања која ће бити у упитнику Европске комисије?

ВИГЕМАРК: И то је нека врста теста. Упитник има циљ да се стекне разумијевање шта је потребно урадити у овој земљи да би био направљен искорак ка чланству у ЕУ. Постоје и уставна питања која су важна у том процесу, а најпознатије је "Сејдић и Финци". Постоји пуно детаљних питања која се тичу здравствених, фитосанитарних, образовних, стандарда у индустрији, екологији, енергетском сектору... Када је ријеч о слободи изражавања, ствари у БиХ не иду у добром правцу и зато је битно спровођење поменуте пресуде. БиХ има систем гдје су битна права конститутивних народа, али ми у ЕУ сматрамо да права конститутивних народа не смију ићи на уштрб појединаца, што је суштина пресуде. Знам да и предсједник РС Милорад Додик и Влада РС желе да виде напредак ка ЕУ једнако као и опозиција.

* ГЛАС: Домаћи званичници тврде да би БиХ могла наредне године добити кандидатски статус. Да ли је то реално?

ВИГЕМАРК: Не бих спекулисао о временској динамици. Из ранијих искустава знамо колико процес траје, али је сваки јединствен. Нисам од оних који сматрају да је БиХ изузетак у нечему иако је свака земља специфична. Ако наставите да радите на свим нивоима, ако лидери буду озбиљно радили у правцу чланства, што није немогуће и нереално, онда вјерујем да можемо да се нађемо негдје на пола пута. Ми вјерујемо да ова земља припада ЕУ као и сви у овој земљи и нико нам то не може одузети. Ово је шири и историјски процес који нема везе са појединачним лидерима.

Попис

* ГЛАС: У БиХ нема сагласности у вези са пописом. Како коментаришете чињеницу да је и Евростат потврдио да је пописано око 200.000 становника више него што је требало?

ВИГЕМАРК: Ово питање не треба политизовати. Питања која су била контроверзна су она о националној и вјерској припадности и матерњем језику која нису била обавезна. Прије шест мјесеци рекли смо да за нас та питања нису битна. За нас је битно колико људи живи у БиХ, која им је старосна структура, брачно стање, гдје живе, шта раде. Један од резултата је и да БиХ има најмлађу структуру становништва у региону. Није било суштинске расправе о томе. Међународна мисија је према закону и методологији резултате оцијенила прихватљивим. Ако је споран закон или методологија пописа, која је оспоравана у РС, разговарајмо и о томе и унаприједимо то. Што се тиче 200.000 људи који су пописани, они се редовно враћају у БиХ и рачунају се као њени становници. Оно што тврди мониторинг мисија је у реду.

Сребреница

* ГЛАС: Како коментаришете покушаје да буде срушен избор грађана за начелника Сребренице? У чему је проблем да млад човјек из реда српског народа покуша да ову локалну заједницу окрене будућности и развоју?

ВИГЕМАРК: Кључна је снажна и објективна Централна изборна комисија БиХ. Некоме се могу свиђати или не изборни резултати, али они морају бити прихваћени. У случају Сребренице је кључно да живот сваког човјека буде унапријеђен. ЕУ ће пажљиво пратити шта се тамо дешава и ако будемо става да се тамо дешава нешто што није у складу са стандардима, ако се буду кршили прописи, биће посљедица. Надам се конструктивном приступу са свих страна, јер је тема помирења врло тешка, поготово у овој земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.