
БРАТУНАЦ - Предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале поручио је у Братунцу приликом обиљежавања 29 година од преноса посмртних остатака бораца из сарајевских општина током егзодуса Срба са тог подручја да је након албанске, егзодус Срба из Сарајева била друга српска голгота у 20. вијеку.
„Напуштали смо огњишта, остављали све и кретали кроз олују, носећи кости погинулих сабораца, по снијегу и леду у неизвјесност зарад слободе. То се не може и не смије заборавити“, поручио је Лале.
Он је подсјетио да ни за 29 година није дочекана правда и да многи злочини над сарајевским Србима нису процесуирани.
„Нама остаје да се и даље боримо да се правда барем дјелимично задовољи јер су многи починиоци злочина, као и свједоци, помрли и да се сјећамо погинулих српских јунака, одајемо им почаст“, рекао је Лале.
Предсједник Удружења „Сарајевски Срби“ Видомир Бандука поручио је да је ово дан сјећања на погинуле, али и на српски егзодус, и да о том подвигу, судбини и одрицању треба учити дјецу да схвате шта значи слобода и своја власт, закон и држава.
Бандука је истакао да су се хиљаде појединачних и породичних одлука сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума претопиле у једну, а то је одрицање од материјалних вриједности и сеоба зарад живота у слободи.
Бандука каже да су нетачне, лицемјерне и провокативне тврдње сарајевских политичара и медија да је тадашње руководство Републике Српске наговорило српски народ да напусти простор сарајевских општина који су у рату одбранили.
„Ако смо тада били наговорени, зашто нису створени услови да се народ врати, него се исељава и оно мало преосталих Срба или оних малобројних који су повјеровали бошњачкој политици и вратили се на своја девастирана имања. Одлазе јер не могу да поднесу шиканирања, пљачку имовине, обесправљеност“, закључио је Бандука.
Радмила Ћосић дошла је из Источног Сарајева да присуствује парастосу, да положи цвијеће на троје својих сродника и прислужи свијеће за покој њихових душа.
„Овдје ми је сахрањен братић Војо Шуваило и двојица синова мојих рођака. Војо је био заробљен у логору жСилосж у Тарчину са осталим члановима породице, убијен је у Храсници“, каже Радмила.
Она објашњава да је Војо након 40 дана ексхумиран и размијењен, па сахрањен у Мишевићима код Хаџића, а онда је трећи пут сахрањен и коначни смирај његова душа нашла је овдје у Братунцу.
„Мени срце хоће да пукне када се сјетим свега овога, а како је тек било његовим јадним родитељима који су помрли након рата. Војо није био ожењен и та породица нема насљедника“, истиче Радмила.
Начелник општине Братунац Лазар Продановић рекао је да се данас навршило 29 година од трагичних догађаја, ексхумације и преношења посмртних остатака српских бораца са сарајевског ратишта у Братунац, гдје су коначно добили смирај и гдје им се одаје заслужена почаст.
„То је незапамћен егзодус и јединствен по томе што су Срби на поласку са својих огњишта понијели и своје мртве саборце да се непријатељ не иживљава над њиховим гробовима, што је јединствен случај у историји. Ми смо дужни да се сјећамо погинулих и бринемо о њиховим породицама које су уточиште нашле у Братунцу и дају допринос његовом развоју, култури и свим садржајима“, истакао је Продановић.
И данас је указано да се Срби из Сарајева и даље суочавају са уништавањем имовине коју су Бошњаци узурпирали и користе је не дозвољавајући власницима да њоме располажу.
Винко Лале
На братуначком гробљу данас је парастосом погинулим српским борцима, чији су посмртни остаци, након потписивања Дејтонског споразума, у егзодусу Срба из сарајевских општина пренесени и сахрањени у овом гробљу, обиљежено 29 година од преноса њихових моштију у Братунац.
У оквиру обиљежавања годишњице егзодуса сарајевских Срба синоћ је у братуначком Дому културе приказан руски филм „Раздор у БиХ - поглед из Републике Српске“.
Организатори овог обиљежавања били су Удружење „Сарајевски Срби“ из Братунца и ветерани Игманске бригаде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.