Лако до индекса, али тешко до посла

БАЊАЛУКА - Суморној статистици броја незапослених у Републици Српској, осим економске кризе, највише је “допринио” образовни систем, који није усклађен са привредом, па се тако многи школују за биро, умјесто за радно мјесто за које постоји потреба.

Према подацима Завода за запошљавање РС, на евиденцији ове године од укупно 154.850 незапослених, највише се налази дипломираних економиста, и то њих 3.176 и правника, односно њих 1.237. Са друге стране, управо на тим факултетима сваке године има највише бруцоша, а такав случај је био и лани, када је већина свршених средњошколаца за студиј изабрала економију или право.

Слична ситуација је и приликом уписа у средње школе, гдје су млади највише заинтересовани за упис у гимназију, медицинску или економску школу, иако са том средњом стручном спремом има највише незапослених.

- Највише незапослених са средњом стручном спремом је финансијских радника и економских техничара, и то 7.651, 5.521 механичар, 4.669 матураната гимназије, те 2.078 здравствених радника - рекла је извршни директор Завода за запошљавање РС Снежана Боровчанин.

Предсједник Удружења послодаваца РС Ранко Милић истакао је да ће послодавци приликом овогодишњег креирања уписне политике у средње школе и факултете апеловати да се више пажње посвети школовању дефицитарног кадра.

- Нисмо довољно богато друштво да бисмо школовали кадар који ће “сједити” на бироу! Треба афирмисати младе да бирају занимања, послије којих ће одмах имати радно мјесто. Лакше ће се запослити један зидар него медицинска сестра - истакао је Милић.

Додао је да послодавцима у Српској недостају и грађевински инжењери, архитекте, електроинжењери, те геодети, због тога што се управо за та занимања најмање интересују млади.

Слично мишљење има и потпредсједник Привредне коморе РС Михајло Видић, који истиче да домаће тржиште напросто “вапи” за производним, односно индустријским радницима.

- Уписна политика већ годинама је у неком односу потцјењивања према производним радницима. Свакако да би то требало хитно да се промијени, јер би се на тај начин смањила незапосленост, како сада, тако и у будућности - истакао је Видић.

Нагласио је да се први корак измјене мора направити у образовном систему, који треба да школује занатски кадар.

- Неопходно је да обучени мајстори буду оспособљени да самостално раде, те да на основу свог рада, односно знања, буду уважени у друштву - казао је Видић.

Министар просвјете и културе РС Антон Касиповић истиче да су направљени значајни помаци у уписној политици претходних година, али да то није довољно.

- Ове године инсистираћемо на реалној уписној политици, што дословно значи да ћемо спајати школе и фирме - каже он.

Додаје да су у министарству отворили тему о потреби школовања кадра за произвођаче обуће, с обзиром на то да у Српској од 1992. године није образовано ниједно одјељење у области коже, текстила и обуће, ни у средњој школи ни на високошколској установи, а потребе су изузетно велике.

Мобилност

У Заводу за запошљавање РС истичу да у појединим општинама, а посебно у центрима као што су Бањалука, Бијељина, Приједор и Добој, у одређеним занимањима постоји евидентиран већи број незапослених, док их у другим, у тим истим занимањима нема или су у врло малом броју.

- Једна од карактеристика тржишта рада у Српској је слаба покретљивост радне снаге, те се може и рећи да слаба мобилност радне снаге на регионалном нивоу ствара “привидно” неко занимање дефицитарним - истичу у Заводу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.