Лајчак умјесто Филеа?

Брисел - Мирослав Лајчак, бивши високи представник у БиХ, озбиљан је кандидат за позицију комесара за проширење у новом саставу Европске комисије (ЕК), на чије чело би у једној од варијанти могла засјести Францускиња Кристин Лагард, актуелни шеф Међународног монетарног фонда (ММФ), сазнају "Независне" од дипломатских извора у Бриселу.

Како нам је потврђено од извора, ова француска политичарка са снажном међународном репутацијом за могућу кандидатуру имала би подршку и њемачке канцеларке Ангеле Меркел, што би могло да буде од кључне важности.

С друге стране, Нијемцу Мартину Шулцу, актуелном предсједнику Европског парламента (ЕП), могла би да припадне позиција високог представника ЕУ за вањску политику и сигурност, чиме би, уколико отпадне из утрке за новог шефа ЕК, наслиједио британску баруницу Кетрин Ештон, пишу Независне.

Овако би, отприлике, могао да изгледа распоред кључних позиција у новом саставу Комисије, о чему се ових дана воде интензивне консултације и лобирања по ходницима и уредима у сједишту ЕУ. Главну ријеч, очекивано, имају велике европске силе, које постављају услове и калкулишу кључним позицијама.

Оно због чега је, пак, Брисел забринут, јесте да би нови састав ЕК могао бити оформљен под утиском великог политичког потреса што су га изазвали избори за Европски парламент (ЕП) због надолазеће снаге европске деснице и екстремно радикалних странака.

Чини се да би због свега прва и највећа колатерална жртва могао постати Жан-Клод Јункер, некадашњи премијер Луксембурга и кандидат побједничке Европске народне странке (ЕПП), који се већ видио на челу нове ЕК. Према нашим бриселским изворима, именовању овог дипломате, који слови за старог европског бирократу, жестоко се противи једна од три кључне чланице ЕУ - Велика Британија.

"Премијер Дејвид Камерон чак је запријетио моменталним расписивањем референдума о изласку Британије из ЕУ ако Јункер буде именован. То је, опет, наљутило Ангелу Меркел, која је раније такођер била против Јункера. Сад је све отворено, постоји могућност да Јункер ипак добије мандат, јер се морају уважавати резултати избора, али је велико питање да ли ће проћи и бити потврђен", каже саговорник "Независних" из сједишта ЕУ.

Управо ће на релацији Њемачка - Велика Британија - Француска бити ријешена нова кадровска крижаљка у саставу Европске комисије, која би, ако је вјеровати гласинама, због дужине цијелог поступка именовања могла доживјети судбину влада Белгије и БиХ.

"Тачно је да постоје спекулације да нови сазив ЕК неће ускоро бити именован. Прва сједница новог састава ЕП је 2. јула, али претпоставка је да ће до именовања мандатара доћи тек у септембру. Али чак и добијање мандата не значи да ће тај кандидат на крају бити и нови шеф ЕК", појашњава наш саговорник из Брисела.

Све су то разлози због којих многе чланице ЕУ и политичке групације у ЕП траже вријеме за додатне консултације. Не треба, свакако, сметнути с ума да ће много тога овисити и о ставу социјалиста и демократа, друге групације по снази у ЕП, која је свом кандидату Мартину Шулцу намијенила једну од кључних позиција у ЕК.

"Уколико не постане предсједник ЕК, Шулц је у игри да замијени Кетрин Ештон, или да добије ресор финансија. Све, опет, зависи и од тога која ће од тих позиција бити њемачки интерес", закључује наш саговорник.

Босну и Херцеговину највише интересира позиција комесара за проширење, иако је већ сада извјесно да би због потешкоћа у извршавању кључних реформи наша земља у предстојећем мандату ЕК могла добити тек кандидатски статус.

БиХ је велики корак ка ЕУ направила у вријеме када је ресором проширења руководио Оли Рен (потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, тачно прије шест година).

Посљедњих неколико година актуелни комесар Штефан Филе је покушавао убиједити бх. званичнике да постигну компромис у неким од кључних реформи, а неиспуњена пресуда "Сејдић и Финци" остала је да виси над главама политичара у БиХ.

Игор Давидовић, амбасадор при бх. мисији у Бриселу, слаже се с процјенама да би цијели процес могао потрајати, али и да је важно како ће се завршити.

"За БиХ би било значајно да буде пронађена особа која још има ентузијазам за проширење, супротстављем такозваном замору за проширење. То је кључно питање за нас", истиче Давидовић, који је на тај начин индиректно указао да се на обзорју указује дипломата врло добро упознат са ситуацијом у БиХ и односом снага.  А то је свакако Мирослав Лајчак.

Пријетње Ле Пенове

Марин ле Пен, која је са својом екстремно десном Националном фронтом побиједила на европским изборима у Француској, у новом саставу ЕП-а биће снага на коју ће се морати рачунати. У првим изјавама након избора Ле Пенова већ пријети "уништавањем Европске уније", ма шта то значило. У констелацији таквих могућих односа у институцијама и тијелима ЕУ, тешко је очекивати да БиХ у наредном периоду буде у фокусу интересовања Брисела. Стога се сматра да ће од изнимне важности бити да предстојећа власт и изабрани званичници у БиХ што хитније договоре и проведу раније преузете обавезе и реформе и пребаце лоптицу одлучивања на Брисел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.