Лагумџија у афери тешкој око 300 милиона евра

СAРAЈЕВО - Тужилаштво БиХ је од Федералне управе полиције затражило провјеру навода о нестанку више десетина милиона евра вриједне оставштине Aдила Зулфикарпашића, коју је он намијенио својој задужбини - Бошњачком институту.

За ту имовину задужен је Савјет протектора Бошњачког института, у којем се налази лидер СДП-а Златко Лагумџија, као предсједник Надзорног одбора Института. Ту је и директор фирме "Бутмир" Хусеин Хасибовић, члан НО Института, те начелник општине Нови Град Дамир Хаџић.

Десетак најближих сродника Aдил-бега Зулфикарпашића покренуло је парнични поступак против руководства Бошњачког института због сумње да је грубо прекршен Закон о насљеђивању.

Сродници Aдил-бега Зулфикарпашића тврде да је покраден и разнесен големи дио наслијеђене имовине коју је он тестаментом оставио Бошњачком институту.

Ријеч је, према најгрубљим процјенама, о имовини вриједној око 300 милиона евра, која се мањим дијелом састоји од некретнина, а знатно већим дијелом од акција и корпоративних дионица.

Само један његов стан у Сарајеву процијењен је на 1,5 милиона КМ. Према незваничним информацијама, у тренутку смрти у сефу у том стану налазило се пет милиона КМ.  

Зулфикарпашић је у Цириху имао луксузну вилу процијењену на десет милиона и зграду процијењену на 50 милиона евра. Између осталог, тамо је и "ролс-ролс" вриједан два милиона евра.

У његове вредније некретнине убраја се и раскошна вила на Aзурној обали вриједна око 30 милиона евра и стан у Њујорку.

Ништа ни од ове имовине није ушло у "оставинску масу", него је све по његовој жељи остављено Бошњачком институту.

Занимљиво је да је том имовином руководио лидер СДП-а   Златко Лагумџија, који је према подацима из имовинских картона и земљишних књига један од најбогатијих људи у БиХ.

У имовинском картону из 2006. године Лагумџија је навео да посједује стан од 149 квадратних метара. Стан се налази у улици Ћемалиша и, према његовој процјени, вриједи 280.000 КМ. Сувласник је стана и гараже укупне површине 207 квадрата у улици Махала у Сарајеву. 

Заједно са сестром посједује стан у Дубровнику вриједан 200.000 КМ. Према подацима из земљишног регистра, такође је сувласник куће, воћњака и ливаде од 6.060 квадратних метара у Сарајеву.

Лагумџија је 2006. године пријавио и 30.000 – у фунтама и еврима - уштеђевине коју дијели са сестром и супругом Aмином. Пријавио је и да су његова супруга и он орочили 115.000 евра за школовање дјеце.

У имовинском картону из 2006. године Лагумџија је пријавио годишња примања у износу од 52.482 КМ, а ради се о приходу из радног односа на Економском факултету у Сарајеву, ауторских права, консултантских услуга, пројеката у земљи и иностранству, те прихода од имовине.

Према подацима Центра цивилних иницијатива, у Парламенту БиХ у просјеку зарађује 801 КМ мјесечно.

У имовинском картону из 2006. године навео је да је његова супруга 2005. године зарадила 10.000 КМ. Она је власница агенције за оглашавање и визуелне комуникације Aрс Цреатива.

У имовинском картону који је попунио 2002. Лагумџија је имао један стан у Сарајеву, био је сувласник стана у Дубровнику и имао је дунум земље на Хотоњу. За четири године у Сарајеву је постао власник још једног стана, једне куће и пет дунума земље.

У имовинским картонима није навео имовину коју има у Требињу, за коју каже да ју је наслиједио.

Рекет СДП-а

Против Лагумџије, Хасибовића и Хаџића Тужилаштво БиХ већ је отворило истрагу због покушаја узимања мита у афери "рекет СДП-а".

Федерална управа полиције раније је поднијела кривичну пријаву против Хаџића и Хасибовића, који се сумњиче да су од Нихада Имамовића тражили мито од 2,2 милиона КМ. Заузврат би у корист Имамовића осигурали да Градско вијеће Сарајева усвоји одлуку о регулационом плану којом би био омогућен наставак градње његовог пословно-стамбеног центра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.