Лагумџија: БиХ не тражи никакав попуст од ЕУ

Сарајево - Министар иностраних послова Босне и Херцеговине Златко Лагумџија изјавио је како је признање Европске уније да је потребно дефинисати нови приступ према Босни и Херцеговини само по себи велики напредак.

Лагумџија је у разговору за Агенцију Анадолија открио детаље "нон папера" који је прије неколико дана послао високој представници ЕУ за иностране послове и безбједносну политику и потпредсједници Европске комисије Кетрин Ештон.

Рекао да је с Ештоновом водио дуги разговор током њене недавне посјете БиХ и да су разговарали и у Минхену, на конференцији о безбједности и сарадњи, те да је и тада наговијештен нови приступ ЕУ према БиХ.

Лагумџија је подсјетио да је БиХ потписала Споразум о стабилизацији и придруживању с ЕУ прије 6 година, а услов је била реформа полиције.

"Тада је изгледало да, када потпишемо Уговор о стабилизацији и придруживању, ми смо на трачницама које нас врло брзо воде апликацији и кандидатском статусу и преговорима. Нажалост, врло брзо након тога стигла је пресуда Европског суда за људска права у предмету 'Сејдић-Финци' и она је практично блокирала комплетне процесе који су требали да буду на путу ка кандидатском статусу и преговорима", рекао је Лагумџија, додавши да су протеклих пет година суспендоване регуларне и редовне активности које су требале бити пред БиХ на путу ка ЕУ.

Висока летвица

Суштина новог приступа ЕУ је у раздвајању политичког од техничког дијела приступања ЕУ, објаснио је Лагумџија.

Према његовом мишљењу, јасно је да БиХ мора прескочити све летвице на путу ка ЕУ и да мора испунити комплетну домаћу задаћу, испреговарати сва поглавља и мијењати Устав ко зна колико пута.

"Међутим, пресуда 'Сејдић-Финци' је, ако могу тако рећи, стављена као једна висока летвица и тада нам је речено, док не прескочимо ту високу летвицу, нема уопште прескакања ових других. И шта се уствари десило, десило се да наш европски административни капацитет уопште није ојачаван кроз техничке преговоре о увођењу европских стандарда. Тада смо констатовали да би јако добро било да се покушају одвојити та два процеса", рекао је Лагумждија за АА.

Први човјек бх. дипломатије напоменуо је како с једне стране стоји провођење пресуде 'Сејдић-Финци' и укупне уставне реформе које треба дефинисати до краја године и почети с озбиљном стуктуралном реформом. С друге стране, како је казао, налази се маса техничких ствари које се могу урадити ако БиХ добије специјални статус.

"Не специјални статус у смислу да имамо специјалне услове, да нам се оборе услови, него специјални статус да будемо специјални случај, јер БиХ јесте специјални случај и то не би био први пут у историји ЕУ да су постојали специјални случајеви. БиХ је најспецијалнији случај у читавој Европи и потенцијално Европској унији. То би значило да Уговор о стабилизацији и придруживању што прије ступи на снагу у техничком дијелу и да након тога добијемо одобрење за пријаву како бисмо могли добити статус кандидата, и да након те апликације отворимо почетак преговора у неколико кључних тачака", рекао је Лагумџија.

Подсјетио је да је и током преговора о рјешењима за провођење пресуде 'Сејдић-Финци', који су у вријеме протеста у Сарајеву завршили неславно, европском комесару за проширење Штефану Фулеу рекао како треба ријешити поглавља 23. и 24. која говоре о борби против организованог криминала и владавини права без чекања на рјешење пресуде 'Сејдић-Финци'.

"Нови приступ треба да иде ка проналажењу брзих рјешења која су сада потребна", рекао је Лагумџија, који је Ештон послао "нон папер" како би одговорио на важна питања у вези с новим приступом.

Потребу за новим приступом Лагумџија образлаже чињеницом да је потребно зауставити негативни тренд који је присутан у БиХ, у крајњем случају, и због тога што је стагнација на ЕУ путу јако скупа, много скупља него што изгледа, а може одвести у непредвидиве и неконтролисане процесе у БиХ.

Лагумџија сматра како приступ ЕУ треба бити креативнији те да је потребно отворити процес узајамног повјерења, који је у БиХ драстично нарушен, како са представницима међународне заједнице тако и међу политичарима.

"И на крају, шта подразумијева тај нови приступ. То је вођење политичког дијалога једним правцем, а да се технички преговори воде другим правцем. За тако нешто је потребно верифицирати Уговор о стабилизацији и придруживању, дати неку врсту кандидатског статуса и почети преговоре на приоритетним активностима", рекао је Лагумџија, додавши како су и министри спољњих послова појединих земаља, попут Хрватске и Словеније, послали своја рјешења, која су, како је рекао, комплементарна с његовим приједлозима.

"Мене охрабрује што је за април договорено да се припреми сет закључака који се тичу новог приступа БиХ и у том свјетлу бих апеловао на све сегменте у овом друштву да се дође до новог приступа, а не да нам објашњавају како је то тешко, како је то немогуће, како Европа према нама неће имати попуст. Ми не тражимо попуст, ми само тражимо да се БиХ приступи на одговоран начин и да се убрза европски пут. Очекујем од свих актера у БиХ, од ЕУ и међународне заједнице да дају допринос, да ми за мјесец од данас, некако с прољећа, добијемо нови приступ који ће значити свјежину на европском путу", рекао је Лагумџија.

БиХ не може постати Украјина

Осврнувши се на актуелну ситуацију у Украјини и референдум на Криму, министар спољњих послова БиХ је рекао како ЕУ "не пада на памет да допусти да БиХ постане Украјина".

"ЕУ је јединствена да је БиХ на незаустављивом путу да се као једна земља интегрише у Европску унију. Данас нико ко у БиХ има амбиције да дијели земљу нема никаквог озбиљног партнера у међународној заједници", рекао је Лагумџија и додао како је поређење Крима и Републике Српске немогућа мисија из више разлога.

Нагласио је да је политичка ситуација у БиХ потпуно другачија, као и да је Русији Крим далеко важнији од било којег дијела свијета који је од Русије тако далеко као БиХ.

"Правно је то такође потпуно другачија ситуација. БиХ је држава, има свој устав и тај је устав саставни дио мировног споразума. Ви данас имате високог представника који може да дјелује у случају било каквог насилног покушаја, међународна заједница има право да војно интервенира. Наш устав не познаје референдум", рекао је Лагумџија.

Вучић побиједио у бици за будућност

Говорећи о резултатима избора у Србији и апсолутној побједи Српске напредне странке и њеног лидера Александра Вучића, која је изазвала бројне реакције у региону, Златко Лагумџија је закључио како је побједа Вучића већа од оне Слободана Милошевића из 1990.

Сматра да Милошевић није побиједио у демократској атмосфери и условима, за разлику од Вучића.

"Вучић покушава да окупи и многе друге људе који су изгубили изборе, а нема никакве потребе за тим, што говори о политичкој зрелости те политике", каже Лагумџија.

Он вјерује да је посебно важно за БиХ да Александар Вучић представља Србију као земљу међу чијим су приоритетима јединство, цјеловитост и демократска будућност БиХ као земље интегриране у шире регионалне и европске просторе.

"Вучићев спољнополитички приоритет је Европска унија и регионална сарадња. Ова чекаоница за ЕУ представља шансу за економију Србије и то исто представља шансу за економију БиХ. С друге стране, БиХ има интерес за ЕУ будућност на исти начин као и Србија. Трећа битна чињеница је Вучићева изјава да има намјеру да се бави будућношћу, и мислим да је то охрабрујуће. У Србији се годинама побјеђивало у бици за прошлост и преправљање прошлости, а он је побиједио у бици за будућност. Он је побиједио због посла и правде, а не због прошлости. И то је велико охрабрење", рекао је Лагумџија.

Наставак трилатералне сарадње БиХ, Србија и Турска

Шеф бх. дипломатије сматра да би Вучићева побједа на пријевременим изборима у Србији требала интензивирати и наставак трилатералне сарадње између Србије, БиХ и Турске.

"Прије трилатерарних састанака, мислим да ће се интензивирати наша билатерална сарадња са Србијом. Пред нама је врло брзо прва заједничка сједница Владе Србије и Вијећа министара БиХ, која је одгођена због избора у Србији", казао је Лагумџија, нагласивши да ће поново реактивирати механизам трилатерале.

Сматра да су људи, који су о томе одлучивали у Србији, још више оснажили.

"БиХ, Србија и Турска треба да наставе серију састанака на министарском и највишем нивоу у оквиру трилатерале. Министри Ахмет Давутоглу, Иван Мркић и ја смо припремили агенду за тај састанак, гдје смо правили неку врсту инвентуре у домену образовне, културне и економске сарадње и, прије свега, економске сарадње у оквиру ове три земље и сарадње ове три земље према четвртим тржиштима гдје треба заједно да наступамо. Када је у питању регионална сарадња, мислим да ће нова влада Србије представљати дио рјешења, а не дио проблема", рекао је Лагумџија у разговору за АА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.