Кроз сумњиве токове прошло 50 милиона

Сарајево - Вриједност пријављених сумњивих трансакција у БиХ за девет мјесеци ове године износи 50,18 милиона марака и утростручена је у односу на исти период лани, а сумњиве финансијске токове истражним органима најчешће су пријављивале банке.

У Агенцији за истраге и заштите БиХ (SIPA) кажу да је за девет мјесеци 2016. од обвезника запримљено 285 пријава сумњивих трансакција у вриједности од 50,18 милиона КМ.

- Највећи број, односно 174 сумњиве трансакције пријављене су од банака, а њихова вриједност је 18,63 милиона КМ. На друге обвезнике односи се 111 пријава - навели су у SIPA.

Да се износ новца који се покушава пренијети у сиву зона увећава из године у годину, показују подаци SIPA за 2015, када је пријављено много мање сумњивих финансијских трансакција, односно 147 у вриједности од 16,55 милиона КМ.

- Од тог броја на банке отпада 116 пријава у вриједности од 15,88 милиона КМ, а од других обвезника 31 пријава које су тешке 674.436 марака - нагласили су у SIPA.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић истиче да је ситуација још и гора, јер је чињеница да постоје и сумњиве трансакције које нису пријављене.

- Ми у ту област морамо увести реда и све оне трансакције које су сумњиве морају бити пријављене како бисмо пратили стварно стање финансијских токова и предузимали одговарајуће мјере - казао је Мектић.

Нагласио је да се посредством сумњивих трансакција новац, који је најчешће стечен нелегално, односно кријумчарењем, сумњивим пословима или пореским утајама, покушава убацити у легалне токове.

- Нарочито водимо рачуна о томе да те сумњиве трансакције не иду до критичних дестинација, односно да се тај новац не користи за финансирање тероризма - навео је Мектић.

Секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић каже да банке пријављују сваку трансакцију која им је из неког разлога сумњива, али да је на надлежним институцијама да испитају да ли је она заиста нелегална.

Нагласио је да је критеријум на основу којег банке оцјењују да ли је нека трансакција сумњива непостојање попратне документације о поријеклу новца.

- На примјер, грађани приликом продаје стана треба да имају уговор на основу којег ће доказати поријекло новца који имају у банци. Исто тако, приликом слања новца морају да имају доказ о чијем новцу се ради и одакле потиче - навео је Мишић.

Члан Удружења економиста РС SWOT Предраг Дудуковић рекао је да тренд раста сумњивих трансакција у БиХ никако није добар иако су вјероватно неки од тих новчаних токова легални.

- Проценат заиста сумњивих којима се тешко може ући у траг је сигурно далеко већи јер пријаве, биле основане или не, имају тренд раста - казао је Дудуковић.

Опрани новац

SIPA је за девет мјесеци 2016. године надлежним тужилаштвима кроз извјештаје о почињеном кривичном дјелу пријавила 3,21 милион марака опраног новца.

- У истом периоду 2015. године у извјештајима је пријављено 2,53 милиона марака опраног новца - рекли су у SIPA.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.