Фото: архива
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Усвајањем измијењеног Закона о јужној гасној интерконекцији у оба дома федералног парламента створени су услови да већ крајем мјесеца буде потписан међудржавни споразум за градњу гасовода, а све то је завршено, како тврде упућени, без дубљег отварања теме о такозваној државној имовини, што се покушало провући испод жита.
Прича о јужној гасној интерконекцији дуже вријеме је отворена у ФБиХ гдје су се о овом пројекту могла чути различита мишљења, а својевремено се чак Мајкл Марфи, тадашњи амерички амбасадор у БиХ, директно укључио у рад једне од сједница Парламента, покушавајући да утиче на представнике у том тијелу.
Ипак, након одређених потеза и преговора у Парламенту ФБиХ усвојене су измјене и допуне закона. Образлажући закон, федерални министар енергије, рударства и индустрије Ведран Лакић претходно је навео да је траса будућег гасовода у ФБиХ остала иста, а да су планирани и одређени гасни кракови те да је у текст новопредложеног акта унесен је и назив инвеститора, америчке компаније.
У садашњој легислативи је, наиме, домаћа компанија "БХ Гас" била је у улози инвеститора, али није дошло до имплементације тог пројекта који је, како то кажу надлежни, насушна потреба.
Тај пројекат је, с друге стране, поново у жижу интересовања вратио једну од врућих тема у БиХ. Ријеч је о такозваној државној имовини на којој истрајава политичко Сарајеву, предвођењу углавном бошњачким партијама.
Федерални политичари су тврдили да пројекат јужна гасна интерконекција неће бити реализован ако не буде ријешено питање тзв. државне имовине, а правник Милко Грмуша тврди да усвајањем закона о измјенама и допунама Закона о гасоводу "Јужна интерконекција БиХ РХ" није само стављена тачка на епско самопонижавање сарајевског политичког мејнстрима, већ је ефективно завршена и сага о тзв. „државној имовини".
- Американци су то пресјекли, амандмани на закон нису били дозвољени. Нема тзв. "државне имовине" у закону, већ је у одредбама садржаним у члану 7. став 2 и 3. закона експлицитно наведено да постоје некретнине у својини ФБиХ, кантона, градова, општина, јавних предузећа и установа те физичких лица. Помало је и отужно посматрати СДА и СДП како су се у мање од десет дана од тврдих ставова да не одустају од тзв. „државне имовине“ поклопили ушима на први амерички звиждук и завезали сложно коња тамо гдје шериф каже – навео је Грмуша.
За "Глас" подвлачи да у усвојеном закону нема помена тзв. државне имовине.
- Спомиње се да ФБиХ, кантони, општине, правна, физичка лица имају право својине над непокретностима што имплицира оно што тврдим да титулари непокретности у јавном власништву без икаквих проблема могу бити ФБиХ и други нивои власти. Дакле, не БиХ - рекао је Грмуша, подсјећајући и да је влада ФБиХ одбацила амандман на закон који је помињао државну имовину.
- Све је то јасно од почетка и само се поставља питање које ће још "тврде", а политичке и уставноправне ставове сви актери погазити када се сусретну са интересима моћних - рекао је Грмуша.
И неки други актуелне пројекти, с фокусом на ФБиХ, доводили су се у везу са тзв. државном имовином. Грмуша сматра да ће, ипак, та прича о имовини бити отворена поново у предизборној кампањи ради политичких поена.
- Суштина приче јесте да су се у Сарајеву ухватили за тему коју они уопште не разумију. Никада нису схватили концепт јавне имовине. Увјерен сам да то не схватају ни у Бањалуци и Мостару јер је државна имовина, односно јавна, на овим просторима годинама акумулирана добрим дијелом и незаконитим одузимањем приватним власницима и никад нико о томе није хтио да прича – закључио је Грмуша.
Полемике о имовини трају још од 2005, када је тадашњи високи представник Педи Ешдаун наметнуо Закон о забрани располагања државном имовином. Републички званичници и правници и недавно поновили да имовина у БиХ припада ентитетима и да је све завршено 1995. у Дејтону, па чак и раније на
на бази Женевских и Њујоршких принципа који су били основа за Дејтонски мировни споразум те су као такви су наведени у преамбули Устава БиХ.
Кристијан Шмит, кога Српска не признаје за високог представника, је 2022, користећи „бонска овлашћења" наметнуо измјене Закона о привременој забрани располагања тзв. државном имовином, односно проширио забрану те дефинисао да ће сва непокретна имовина на територији БиХ, укључујући пољопривредно земљиште, ријеке, шуме и остало, бити у власништву БиХ, док се не постигне договор у Парламентарној скупштини БиХ, а по основу ранијих одлука Уставног суда БиХ. У једном моменту се чак и спекулисало да ће наметнути закон о државној имовини, али до тога није дошло.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.