Каран се обратио на академији на Крфу: Страдање није угасило жељу српског народа за слободом

КРФ - Крф је мјесто које буди дубоко и тихо поштовање и острво које је прије 110 година постало и уточиште и мјесто вјечног починка многих наших сународника, истакао је предсједник Републике Српске Синиша Каран у обраћању на академији поводом обиљежавања 110 година од искрцавања српске војске на Крф.

Обраћање предсједника Карана преносимо у цијелости:

Овдје носимо у себи сјећање на Албанску голготу, на пут којим је прошао српски народ носећи терет много тежи од глади, зиме и исцрпљености, терет неизвјесности, растанка са домом без знања хоће ли се икада вратити.

Многи нису дочекали крај тог пута. Остали су негдје у планинама и клисурама Албаније, далеко од својих најближих, носећи са собом само посљедњу мисао о породици и завичају.

Они који су стигли до мора затекли су у њему и спас и опроштај, јер је управо ту, на обалама и у водама око Крфа, велики број исцрпљених и болесних нашао свој посљедњи мир.

Ту почивају они чија је жртва остала дубоко урезана у памћење нашег народа, преношена с кољена на кољено као завјет који нас обавезује. А, ипак, из те исте исцрпљености и бола, рођена је снага каква се ријетко памти у историји једног народа.

Они који су на ово острво стигли готово без снаге да стоје на ногама, одбили су да ту и остану заувијек скрхани. Изгубили су пријатеље, браћу, синове, али су у себи сачували нешто што им нико није могао одузети, вјеру да ће се једног дана вратити својој земљи. И управо та вјера, упорна и тиха, вратила их је у строј, вратила им снагу и пут ка ослобођењу отаџбине.

У томе препознајемо поруку овог мјеста: колико год да су страдање и губитак били велики, они нису успјели да угасе оно што је у том народу горјело изнутра, жељу за слободом и одлучност да опстане.

И у деценијама које су услиједиле, српски народ није био поштеђен нових искушења ни нових страдања. У Другом свјетском рату преживио је геноцид почињен над њим у Независној Држави Хрватској, страдање чије размјере и данас изазивају нијему језу и обавезују нас на трајно сјећање.

Али и тада, као и на путевима Албаније и водама око Крфа, тај исти народ показао је да губитак, ма колико огроман, не мора значити и крај. Бранио се, опстао је и сачувао своју слободу, плаћајући је, изнова и изнова, највишом могућом цијеном.

Зато смо данас овдје, одајемо дуг сјећања и захвалности, јер народ који заборави цијену коју је платио за своју слободу, полако престаје да разумије и њену праву вриједност.

Са посебном захвалношћу помињемо братски грчки народ и становнике Крфа, који су у најтежим тренуцима отворили своја срца онима којима је преостала само нада.

Данас се са дубоким поштовањем сјећамо свих оних који су остали на том дугом и мучном путу, свих који су стигли до мора али не и до куће, и свих оних чији су посљедњи дани протекли на овом острву и у његовим водама.

Сјећамо се, такође, и оних који су имали снаге да устану, да наставе пут и да се, послије свега, врате својој земљи.

Пред овим мјестом не тражимо велике ријечи, него једноставно, искрено хвала за жртву коју су поднијели, за истрајност коју су показали и за слободу коју многи нису дочекали, али од које нису одустали ни у најтежим тренуцима.

Нека нам ово мјесто увијек буде подсјетник да се, и послије највећих губитака, човјек и народ могу поново усправити и наставити даље, носећи са собом успомену на оне који су ту снагу платили сопственим животом.

Вјечна захвалност и слава свим српским ратницима који су прошли путем голготе, онима који почивају овдје и онима који су се, упркос страдању, вратили кући. 

На Крфу је одржана академија поводом обиљежавања 110 година од искрцавања српске војске на ово острво којој су, поред Карана, присуствовали амбасадор БиХ у Грчкој Драган Вуковић и шеф Представништва Српске у Грчкој Јелена Јовановић Атханасиоу.

Академији су присуствовали и изасланик предсједника Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, градоначелник Крфа Стефанос Полименос, амбасадор Србије у Грчкој Никола Недељковић и замјеник гувернера јонских острва Теодорис Конџијалис.

Албанска голгота

Албанска голгота је устаљени назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након инвазије Њемачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16.

Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска Влада је 28. јануара одлучила да њена морнарица одгоди све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тог дана савезнички бродови су почели убрзани превоз, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на "острво спаса", како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара сјеверно од града.

На острву Видо, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј. Од 23. јануара до 23. марта 1916. године, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", гдје је око 5.400 умрлих спуштено у море. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.