Козметичке измјене у Суду БиХ

Бањалука - Нацртом закона о судовима БиХ, које је израдило Министарство правде БиХ, Суду БиХ остављене су исте надлежности, а умјесто апелационог суда предвиђено формирање вишег суда БиХ, који ће имати скоро све карактеристике врховног суда.

Све ово у супротности је са захтјевима Републике Српске изнесеним у оквиру структуралног дијалога о реформи правосуђа између БиХ у ЕУ.

Нацрт закона већ је упућен институцијама БиХ које треба да дају своје мишљење прије него што дође пред Савјет министара БиХ.

У Нацрту закона о судовима, који је у посједу “Гласа Српске”, дефинише се да од 1. јула 2013. године судску власт БиХ врше Суд БиХ и виши суд БиХ који би преузео предмете који се сада налазе у Aпелационом одјељењу Суда БиХ.

Иако су представници РС захтијевали да Суд БиХ одлучује само о дјелима дефинисаним Кривичним законом БиХ, овим Нацртом, осим тога, Суд БиХ остаје надлежан да у првом степену суди и за кривична дјела утврђена другим законима БиХ.

- Суд БиХ надлежан и за кривична дјела утврђена законима ФБиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта - наведено је у Нацрту.

Предвиђа се и да у случају да се пред новооснованим вишим судом измијене околности и утврди надлежност другог суда, предмет неће бити достављен надлежном суду, већ ће се поступак наставити и донијети одлука.

Дефинисано је да Суд БиХ чини најмање по осам судија из сваког конститутивног народа и одговарајући број судија из реда осталих. Међутим, тај “одговарајући” број није дефинисан.

Нови виши суд био би надлежан и да заузима ставове и мишљења у вези с спровођењем закона БиХ и међународних уговора на захтјев било којег суда ентитета, а могао би да рјешава и о приједлогу за преношење надлежности са Суда на други суд у ентитету или Брчко дистрикту.

Према овом Нацрту, сједиште Суда БиХ остаје у Сарајеву, док сједиште вишег суда БиХ није одређено и остављен је празан простор да се оно упише.

Савјетник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић рекао је “Гласу Српске” да поједине одредбе Нацрта закона о судовима нису прихватљиве за РС.

- Неће се пристати на то да се ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ, као сада, а ни то да Суд БиХ преузима одређена кривична дјела из надлежности ентитетских судова - рекао је Ковачевић.

Правник и члан Уставноправне комисије Представничког дома Парламента БиХ Петар Кунић сматра да је предложени Нацрт закона “трик Министарства правде БиХ које очигледно нема једнаке аршине према свима”.

- Структурални дијалог не иде онако како је договорено. Не могу се извлачити из контекста остале реформе судства и формирати нови суд. То би требало да буде у склопу читавог програма реформе, а не да Министарство правде шаље парцијално законске прописе по свом укусу, а не као израз расправа које су вођене - истакао је Кунић.

Радници и финансије

У Нацрту није израчунато или процијењено тренутно стање и број, као ни будући потребан број запослених судија и другог несудијског особља у Суду БиХ, као ни потребе новоупослених судија и другог особља, смјештај и набавка опреме за виши суд БиХ.

Није дефинисано ни колико БиХ треба да обезбиједи средстава за опрему, закуп пословног простора, редовне трошкове, накнаде, бруто плате и друге трошкове вишег суда БиХ. Нису наведена ни укупна финансијска средства потребна за рад вишег суда БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.