Константин Шувалов: Договор из Пруда нема алтернативу

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Константин Шувалов: Договор из Пруда нема алтернативу

Прудски споразум је такав да ни у ком случају не смије бити сахрањен у архиву. Он мора бити подржан, јер алтернатива овом договору је само вјечна веза са ратном прошлошћу.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао амбасадор Русије у БиХ Константин Шувалов.

* ГЛAС: Каква је ваша оцјена ситуацији у БиХ?

ШУВAЛОВ: Не слажем се са онима који дају сувише мрачне и тешке оцјене када је о прошлој години ријеч. Прошле године су остварени значајни договори и догађаји у БиХ, као што су полицијска реформа, Споразум о стабилизацији и придруживању, локални избори који су одржани без икаквих примједби европских посматрача, али најбитнији је договор тројице лидера у Оџаку.

Странке које су постигле тај споразум показале су жељу да промијене правац политике у БиХ. До сада је правац политике у БиХ био сувише дуго усмјерен према прошлости. Три лидера су показала да се у БиХ гради тенденција која је усмјерена према будућности. Убијеђен сам да нема алтернативе филозофији договора у Оџаку. То је филозофија консензуса којим БиХ иде напријед, то је филозофија хармонизације међуетничких односа у овој земљи. Нажалост, оџачки договор није добио подршку коју је морао добити. У свему томе немам у виду само подршку друштва, јер таква подршка постоји, него подршку коју је овом договору требала дати међународна заједница и њене земље чланице. Било је расправа неких чланица међународне заједнице да се тај договор треба подржати, али та подршка слову споразума из Оџака није била довољна. Имплементација оџачког споразума, није лака како се очекивало. Неке колеге из међународне заједнице сматрају да се међународна заједница не треба мијешати у практични дио тог посла. Не треба се мијешати, али се може више подржавати. Полицијска реформа је имала изузетну подршку међународне заједнице и пропали априлски пакет уставних промјена. Констатације о томе да прудски споразум није ствар међународне заједнице једноставно не држи воду. У сваком случају споразум из Пруда је такав да ни у ком случају не смије бити сахрањен у архиву. Он мора бити подржан, јер алтернатива овом договору је само вјечна веза са ратном прошлошћу.

* ГЛAС: Договор из Пруда има безрезервну подршку политичких снага у РС, као и хрватског народа. Камен спотицања да би договор добио подршку цијеле БиХ лежи међу званичницима бошњачког народа. Како наћи излаз?

ШУВAЛОВ: Међународна заједница треба упорно да ради са онима који не прихватају тај договор и треба да да вјетар у леђа том договору. Критике које не прати конструктивна алтернатива не могу се прихватити као будућност за БиХ.

* ГЛAС: Када је о економској ситуацији ријеч, каква је по Вашем виђењу ситуација у БиХ?

ШУВAЛОВ: Крај године се поклопио са глобалном финансијском кризом. Не узимајући то у обзир, не слажем се са онима који сматрају да БиХ у погледу привредног развоја не напредује. Економско стање у БиХ према мом виђењу је више позитивно него негативно. У било ком сегменту не може се рећи да БиХ само пада у кризу.

* ГЛAС: Коју улогу међународна заједница треба сада да има у БиХ и када по Вашем мишљењу треба да буде затворена канцеларија OHR-а?

ШУВAЛОВ: OHR мора да буде затворен зато што је завршио своју мисију. Сада се чују мишљења да дејтонско уређење БиХ уопште не може функционисати без OHR-а. Овдје сам неколико година и лорд Педи Ешдаун је дошао у БиХ са намјером да буде задњи високи представник. Говорио је да је потписивање SSP-а услов за затварање OHR-а. Затварање OHR-а није било везано за промјену Дејтона. Не знам због чега је сада другачији приступ. Неки се сада са носталгијом сјећају дјеловања Ешдауна у БиХ. Ту носталгију не дијелим. Треба се сјетити шта се радило и говорило у БиХ. Овлашћења у БиХ треба пренијети на локалне власти. Све док БиХ не буде стајала на својим ногама и не буде могла доносити властите одлуке, неће моћи постати чланица ЕУ. Данас је на снази акциони план међународне заједнице познат под именом "Пет плус два". Овај план ни у ком случају не предвиђа промјену Дејтонског устава. Ријеч је о плану који је дио стратегије затварања OHR-а.

* ГЛAС: Руска Федерација је имала значајна привредна улагања у РС. Има ли интереса за још пројеката у РС и на подручју ФБиХ?

ШУВAЛОВ: Крајем прошле године премијер РС Милорад Додик је боравио у Москви и разматрао многе пројекте у које ће улагати Русија. Они се тичу енергетике, реконструкције и експлоатације термоелектрана. Руске банке су присутне у РС, а разматрају се питања прераде пољопривредне производње, пословни људи купују мала предузећа у РС. Aктивна је сарадња регија Руске Федерације и РС. Ова сарадња је почела прије три године са почетка и сада имамо импресивне резултате. Сарадња са РС је постала системска и има добре перспективе у будућности. Интерес према ФБиХ исти је као и према РС. Капацитети те сарадње неупоредиви су са онима које имамо са РС. То није због недостатка жеље руске стране, него због тога што имамо мање позитивних одговора за конкретну реализацију.

* ГЛAС: Неријетко се тврди да је рјешење за успјешно функционисање БиХ стварање трећег ентитета, јер хрватски званичници тврде да њихови интереси и права у ФБиХ нису довољно заштићени. Какав је Ваш став о томе?

ШУВAЛОВ: Русија је гарант Дејтонског споразума и Устава. Ми не сматрамо да Дејтонски систем није функционалан. Могућности промјене Устава су Уставом предвиђене. Да би до промјена Устава дошло, оне се могу извршити једино у складу са Уставом, једино консензусом сва три конститутивна народа у БиХ. Устав мора обезбиједити једнака права за сва три конститутивна народа. Без равноправности сва три конститутивна народа БиХ неће имати будућности.

Односи

* ГЛAС: Српски народ је и духовно и сентиментално везан за Русију. Да ли ће чланство БиХ у ЕУ утицати на везе српског народа и Русије?

ШУВAЛОВ: Однос Срба и Русије зависи само од Срба и искључиво од њих. Са наше стране симпатије према Србима неће бити мање.

Гас

* ГЛAС: Да ли је по Вашем мишљењу у рјешавању проблема са гасом требало да се активније укључи ЕУ?

ШУВAЛОВ: Aктивније и досљедније учешће ЕУ могло би рјешавати проблеме са испоруком гаса. Од ЕУ очекујемо да не шаље сигнал нама да рјешавамо проблеме са гасом на наш властити трошак, него сигнал Кијеву да испуни своје међународне обавезе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.