Конференција о Дејтону: Консензус свих једини пут за напредак БиХ

Бањалука - У организацији "Независних новина" и града Бањалуке данас је у Културном центру Бански двор почела Конференција "Двадесет година Дејтонског мировног споразума - Погледи".

На једном мјесту окупили су се домаћи и међународни званичници међу којима су предсједник Црне Горе Филип Вујановић, специјаних изасланик предсједнице Хрватске Мате Гранић, директор канцеларије за Косово и Метохију у Влади Србије Марко Ђурић, предсједавајући и члан Предсједништва БиХ Драган Човић и Бакир Изетбеговић, предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић, предсједници РС и ФБиХ Милорад Додик и Маринко Чавара, министар спољних послова БиХ Игор Црнадак.

На Конференцији учествују и бивши министри спољних послова БиХ и Србије Златко Лагумџија и Владислав Јовановић.

У трећем панелу разговараће представник амбасадора Русије Алексеј Семенихин, високи представник у БиХ Валентин Инцко, амбасадор ОЕБС-а Џонатан Мур, замјеник амбасадора Велике Британије Метју Лавсон, и шеф политичког одјељења Делегације ЕУ Томас Буш.

Конференција је подијељена у три панела.

На првом панелу "Поглед изнутра" уводничари ће бити високи домаћи политичари, док ће на панелу "Поглед из региона" ријеч узети политичари и високи угледници из земаља региона.

На трећем панелу "Поглед извана" говориће, међу осталим, и представници земаља потписница Дејтонског мировног споразума.

На почетку Конференције учеснике су поздравили изасланик градоначелника Дејтона Мет Џозеф, градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић и главна уредница Независних новина Сандра Гојковић Арбутина.

Музичку добродошлицу композицијом "Дона нобис пацем" пожелио је хор "Бањалучанке".

16.30  Усвајањем слиједећих закључака завршена је Конференција 20. година Дејтонског мировног споразума "Погледи".

У времену које је пред нама биће потребно да бх. политичари и сви они који доносе одлуке уложе више напора и енергију усмјере на циљеве око којих постоји или се може постићи консензус. Једино ће на тај начин грађани ове земље осјетити добробит и највећу вриједност мировног споразума, а то је изградња друшва у миру. Наше различитости треба да буду наше богатство, а не препрека ка сарадњи и разумијевању

За даљи напредак, и интеграције које БиХ жели провести неопходна је интензивна сарадња на унутрашњем, регионалном и међународном нивоу.

Озбиљан посао је пред нама, а њега ћемо реализовати у миру и оквиру трајних вриједности изворног Дејтонског мировног споразума. Жеља грађана и њихових политичких представника је да нам на том путу регион и међународна заједница буду конструктивни партнери.

Дејтонски мировни споразум је од историјског значаја, јер је зауставио рат у Босни и Херцеговини, понудио могућност трајног мира, суживота, повратка избјеглих и расељених, проналазак несталих, процесуирање одговорних, те могућност изградње државе утемељене на ентитетима, правима конститутивних народа и равноправности грађана".

Међусобно разумијевање између БиХ и њених сусједа, омогућиће цијелој регији напредак. Без обзира на бројне изазове, створени су услови да се регион усмјери ка међусобној подршци и сарадњи, како би се превазишли међусобни проблеми, али и проблеми са којима се свака од земаља региона суочава. Просперитет региона је и просперитет појединачних земаља.

Жеља свих који су учествоавали у засутављању ратних сукоба и одржавању мира јесте функционална БиХ по мјери њених грађана. Једностране наметнуте одлуке које су код неких изазвале терет су ствар прошлости. Неке од тих одлука умјесто да буду корак ка бољој БиХ постале су камен спотицања и неразумијевања. Ипак оне су нас научиле да је неопходно да се прије доношења важних одлука разговара и постигне консензус јер само ће на тај начин те одлуке бити у складу са жељама грађана БиХ, а њихова имплементација допринијети добробити свих.

У протеклих двадест година имплементација Дејтонског мировног споразума и изградања БиХ заснована на праву и Уставу била је изазовна и не увијек једноставна. Неки значајни кораци су направљени а постоји трајна опредијељеност грађана и њихових политићких представника за очување мира, постозање толеранције и суживота.

Панел III - погледи извана

• Пол Хоровиц, изасланик амбасадора САД у БиХ Морин Кормак
• Алексеј Семенихин, представник амбасадора Руске федерације у БиХ
• Томас Буш, шеф политичког одјељења Делегације ЕУ
• Валентин Инцко, високи представник у БиХ
• Џонатан Мур, амбасадор ОСЦЕ
• Метју Лавсон, замјеник амбасадора Велике Британије у БиХ

Модератор:Др. Чедомир Антић

15.20 Говор Морин Кормак, амбасадора САД у БиХ, која је била спријечена да дође на Конференцију, прочитао је Пол Хоровиц, изасланик амбасадора САД у БиХ.

Она је истакла да Дејтонски споразум представља велико достигнуће те да се не смије заборавити шта је он био у људском смислу у тренутку потписивања.

Даље се наводи да је готово немогуће набројати све успјехе Дејтонског споразума, а да је један од тих успјеха обезбјеђење мира у БиХ.

Учесницима је пренесен и став да они који тврде да је САД против грађана РС нису у праву и да су САД широм РС реализовале бројне пројекте.

У говору се оцјењује да грађани БиХ данас заслужују много више, наводећи у том смислу образовни систем, потребу за радним мјестима, подршку пензионерима...

Ове гоидине БиХ је направила велики позитиван корак тако што се обавезала на пут у ЕУ, али БиХ ће морати провести реформе које су за сада социјалног и економског карактера, али ће касније бити политичке и институционалне, навела је Кормакова у обраћању које је прочитао Пол Хоровиц.

Амбасадор САД у БиХ је још нагласила опредјељење САД-а да буде уз грађане БиХ и да им и даље помаже.

15.30  Алексеј Семенихин, представник амбасадора Руске Федерације у БиХ, рекао је да међународни фактор треба ослободити БиХ.

Он је нагласио да нико из међународне заједнице нема право да диктира правила понашања и да не види разлог ангажмана OHR у погледу европских интеграција БиХ.

" Крајње је вријеме да дође до затварања механизама протектората у БиХ јер немогуће је некога учнити сретним на силу. Наша је обавеза да ослободимо земљу од екстерне моћи а представнциума не треба држати предавања како и шта да раде", истакао је Семенихин.

Он је истакао да је став Руске Федерације увијек да се треба ријешавати међународног присуства и да се поједини представници у БиХ не треба да се  мјешају у унутрашње ствари.

Томас Буш, шеф политичког одјељења Делегације ЕУ, рекао је да је свих 28 земаља чланица ЕУ опредјељено да помогне БиХ.

Он је додао да Устав представља препреку, јер постоји неколико надлежности које се преклапају.

Такође, је нагласио да ће БиХ морати прије уласка у ЕУ промијенити свој устав.

" Оно што тражим од БиХ јесте једна адреса која ће нам дати координисан одговор на наше захтјеве", рекао је Буш, наглашавајући да је 20 година након Дејтона вријеме за резултате.

15.53 Валентин Инцко, високи представник у БиХ, коментаришући Дејтонски споразум, рекао је да када међународни споразум буде написан стране које су га потписале имају обавезу да га имплементирају.

Он је додао да прича о референдуму мора бити заустављена. додајући да ентитети немају суверенитет ни право да се одвајају од БиХ.

Инцко је поручио да су грађани у првом плану, да ће уз остваривање компромиса бити и напретка. јер, како је истакао, очигледно је да је и ЕУ саграђена на компромису и дијалогу.

"Ова земља не треба централизацију, а не тражи је ни међународна заједница", рекао је Инцко поручујући да БиХ треба да иде ка ЕУ, гдје је чека једна, а не двије столице.

Џонатан Мур, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ, поручио је да сваки народ у БиХ има једнака права, оцјењујући да је у процесу помирења у држави потребно још доста тога урадити.

Он је навео да је Мисија ОЕБС-а спремна да помогне БиХ у европским интеграцијама.

Панел II – погледи региона

Тема: Регионална сарадња – положај БиХ у односу на сусједе: Да ли Дејтонско уставно уређењуе БиХ представља проблем за регионалну сарадњу".

Панелисти:

• Филип Вујановић, предсједник Црне Горе
• Марко Ђурић, директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију и изасланик премијера Србије
• Златко Лагумџија, члан Мадридског клуба, бивши предсједавајући Савјета министара БиХ, бивши министер вањских послова БиХ
• Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова Југославије
• Мате Гранић, бивши министар иностраних послова Хрватске и изасланик предсједнице Хрватске

Модератор: др.Дејан Вањек

14.25  Панелисти су одговарали на питања да ли дејтонско уставно уређење БиХ представља програм за регионалну сарадњу.

Мате Гранић, бивши министар иностраних послова Хрватске и изасланик предсједнице је на Конференцији подсјетио публикукако су вођени преговори који су довели до потписивања Дејтонског мировног споразума.

Он је рекао да је тек након значајног укључивања Америке у те преговоре постигнут договор, с тим да се од самог почетка није могло разговарати о томе да је БиХ држава два ентиета и три конститутиивна народа те да РС припада 49 одсто а ФБиХ 51 одсто територије.

"Дејтон је темељ и његова доградња је потребна", рекао је Гранић.

Други панелиста на овој дискусији био је Марко Ђурић, изасланик премијера Србије, који је нагласио да Србија нема претензија да намеће рјешања унутар БиХ.

Такође, он је рекао да је стигао са Косова и да је мислио да је тамо ситуација компликована, међутим, видео је да је у БиХ подједнако тако.

" Србија има витални интерес да сарађује са оба ентитета, увјерен сам у то да ни Срби ни Бошњаци, ни Хрвати, немају будућност уколико не развијају пријатељске односе", рекао је Ђурић.

Он је, такође, нагласио  да Србија као гарант Дејтонског споразума чврсто стоји иза РС али да то не значи да специјалне везе не желе и са Федерацијом.

14.50  Панелисти су се сложили да без регионалне сарадње нема бољег живота на овим просторима, да су народи упућени једни на друге, те да све треба чинити како би се развијао дијалог.

Такође, сматрају да је позитивно то што су готово сви носиоци политичких функција декларативно али у доброј мјери и суштински, за мир и повјерење.

Доста ријечи на панелу било је и о будућности БиХ и региона у цјелини, а оно што је наглашено од стране Владислава Јовановића, бившег министра иностраних послова Југославије је да БиХ мора доћи у ситуацију да се ослободи међународног утицаја и да унутрашњим консензусом гради БиХ коју ће прихватити и Срби и Бошњаци и Хрвати.

Други панел је, како јавља новинар Независних завршен, и треба да почне трећа панел дискусија: "Погледи извана".

Панел I - погледи изнутра

Тема: " Рефлексије на Дејтонски мировни споразум и на будућност БиХ " Тачке Слагања и размимоилажења – препреке или пут ка рузумјевање унутар БиХ?

Прва тема првог панела била је: "Шта су донијеле досадашње надоградње Дејтонског мировног споразума".

Панелисти су:

• Драган Човић, предсједавајући предсједништва БиХ
• Бакир Изетбеговић, члан предсједништва БиХ
• Денис Звиздић, Предсједавајући Савјета министара БиХ
• Милорад Додик, Предсједник Републике Српске
• Маринко Чавара, Предсједник Федерације БиХ
• Игор Црнадак, Министар иностраних послова БиХ

Модератор овог панела је проф.др Шаћир Филандра

14.05  Драган Човић је у изјави за медије рекао да је прије свега унутар Федерације БиХ, односно унутар хрватског и бошњачког народа потребно наћи рјешење како спријечити да један од ентитета буде ентитет босњачког народа, јер такав процес уништава БиХ.

Човић је појаснио да заправо говори о потреби једнакоправности на читавом простору БиХ.

На новинарска питања одговарао је и Валентин Инцко, високи представник у БиХ, а упитан шта ће учинити уколико РС остане одлучна у расписивању референдума о бх. правосуђу, рекао је да он у својим рукама има важне инструменте.

"Један од иснтрумената које користим сада највише је интерпретација Дејтона, други су бонска овлаштења, трећи су моји извјештаји Вијећу сигурности, а четврти ванредни извјештаји Вијећу сигурности", рекао је Инцко.

Коментаришући поступке његових претходника, садашњи високи представник у БиХ рекао је да су они дјеловали у оквиру својих надлежности те да су то ствари прошлости, а да се треба окренути будућности.

13.45  Током паузе између прва два панела учесници су се обратили медијима, па је тако Додик казао да у случају да није било великог кршења међународног права од стране Високог представника, и наметање рјешења, можда би Дејтонски споразум могли да прогласимо као успјешну верзију.

"Он (Дејтонски споразум) је управо предлагао Босну и Херцеговину као конфедералну заједницу два ентитета и три народа. На нивоу БиХ покушава да се девастира конститутивност РС", рекао је Додик и додао да је високи представник перманентно подржавао Бошњачке политичке пројекте намећући рјешења која су касније била немогућа за моделирање.

"Ви данас имате стварност која не одговара Уставу и немогућност да се у Устав унесе све оно сто је високи представник неправно унио у политички систем ове земље, наравно да тражи један нови разговор", нагласио је.

Додик је оцијенио да се показало да је БиХ историјски неуспијех. Он је рекао да је сав проблем БиХ неуважавање реалности, а да је реалност три конститутивна народа и два ентитета, те да БиХ као држава има мала овлаштења и да насилно наметање рјешења не може да буде дугорочно одрживо.

12.50  Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ рекао је да је Дејтон један од најуспјешних мировних споразума у свијету, те да је један од разлога његове успјешности тај што нико није њиме задовољан.

Он је, такође, нагласио да су сви народи из БиХ много више очекивали 20 година послије, јер како каже, ако се осврнемо око себе, видјећемо да људи стварно лоше живе, да су мале пензије и плате, и да се због тога требамо окренути будућности.

"Авантуристичке тезе су да нам је потребна радикална промјена устава",  закључује Црнадак.

Такође, и Маринко Чавара, предсједник Фдерације БиХ, дјели мишљење Црнадка, да су људи у БиХ незадовољни.

" Данас живимо у уређењу које није ни Вашингтонски ни Дејтонски споразум и посљедица тога је незадовољство народа", истакао је Чавара.

" ФБиХ је настала као заједница Хрвата и Бошњака, а она то ни изблиза није", додао је Чавара.

Учесницима конференције обратио се и Филип Вујановић, предсједник Црне Горе наглашавајући да дијалог нема иницијативу и да из угла његове државе БиХ има јасну међународну позцију.

Он је такође рекао, да у свим његовим контактима са представницима међунадорне заједнице централно интересовање на Западном Балкану је БиХ

Такође, нагласио је, да су међународни званичници увијек изражавали забринутост за стање у БиХ.

Он је истакао и то да ЕУ по први пут искрено жели да пружи помоћ јер се послије Берлинског процеса даје оно што је неопходно.

"За Црну Гору држава БиХ је земља са два једнокоправна ентитета и три конститутивна народа и тако треба да остане", рекао је Вујановић додајући да се мора наћи модел да БиХ буде јефттинија.

12. 34  Милорад Додик, предсједник РС подсјетио је да је БиХ настала распадом бивше Југославије, те да је БиХ данас мјесто наметнутих политичких љубави и вјежбалиште међународне заједнице.

Он је казао да се у БиХ чинило све да се истакне значај Босне и Херцеговине, те је додао да су у БиХ у суштини најзначајнији ентитети.

Казао је да у БиХ долази до кршења међународног права која су, како је рекао, масовно кршили представици међународне заједнице.

Он је подсјетио да је некадашњи високи представник Педи Ешдаун и сам признао да је кршио Дејтон.

Осврћући се на данашње стање у БиХ он је подсјетио да у Уставу пише да Савјет министара има три министра, а да их сада има десет.

"Од Савјета министара неко покушава да направи владу", рекао је он.

"Ми вјерујемо да је Дејтонски споразум направио политички систем који се мора поштовати, међутим имате Устав и реалност која потпуно одудара од Устава.

Додик је оцијенио да је ова Конференција одлична прилика да се чују мишљења о свему, те је додао да је он против идеализма који се намјерава наметнути. Додик је напоменуо да постоје многи који сматрају да је БиХ у кризи и распаду.

"Администрација БиХ је већа него у Југославији. Ко ће то плаћати?" упитао је Додик.

Базирајући се на повратак, рекао је да када је ријеч о РС нико није онемогућен да се врати на своје.

"Могао је свако да се врати, али неки неће да се врате", рекао је он.

11.35  Драган Човић, предсједавајући предсједништва БиХ рекао је да се надоградњом покушало доћи до лакшег доношење одлука што је према њему јако лоше урађено.

"Тиме смо нарушили односе једнокоправности и конститутивности народа, науштрб доношења мртвих одлука, заборавили смо јендакоправност", истакао је он.

Он је рекао да се неко грубо поиграо, поготово првих десет година Дејтона због чега смо скренули у кривом правцу,

Такође, је нагласио да се на тај начин није требало радити, јер је направљена штета и дан данас нико не доноси тако брзо одлуке.

Он је нагласио да се морамо вратити изворним елементима Дејтона јер се направило јако пуно грашака.

С друге стране, његов колега из предсједништва Бакир Изетбеговић је рекао да је Дејтон сам себи предвидио да ће се мијењати,

"Без измјена Дејтона од 1996 до 199 године рат се наставио мирнодобским средствима. Међународна заједница је морала то тако да ради јер ми нисмо имали снаге и воље за измјенама. Све те измјене не могу да замијене изворни Дејтон", истакао је Изетбеговић.

Денис Звиздић, предсједавајући Сајвета министара БиХ рекао је да се развој Дејтона морао дестити али и поред тога остали смо заробљени унутар канона.унитаризације или преноса надлежности.

Он је, такође, рекао да бројни пројекти затијевају сарадњу унутар БиХ те да у Дејтону ни дан данас не постоји системска грешка која би нас зауставила на путу ка Европској Унији.

11.20  Сандра Гојковић Арбутина, главни и одговорни уредник "Независних новина" је у поздравном говору нагласила значај Дејтонског мировног споразума у БиХ истичући да њим није само заустављен рат већ и успостављено уређење државе.

Она је, такође, истакла, да се само дијалогом могу рјешавати отворена питања које је Дејтон донио, те да су се "Независне новине" руководиле с тим.

Она је нагасила да различита мишљења имају један циљ, а то је бољи живот на овим просторима.

Градоначелник Бањалуке, Слободан Гаврановић је истакао да несумњиво да Дејтон има огроман значај.

Он је рекао да је Конференција прилика да се подсјетимо и да видимо шта смо урадили у протеклих 20 година и како даље.

Као један од домаћина Конференције, Гаврановић је нагласио да Бањалука његује дух толеранције, заједништва и суживота и да се с тим морамо окренути бољој будућносри.

Послије поздравних говора, емитован је документарни филм "Погледи" након чега ће услиједити прва панел дискусија: "Рефлексије на Дејтоски мировни споразум и на будућност БиХ: Тачке слагања и размимоилажења - препреке или пут ка разумијевању унутар БиХ"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.