Комисија пут за оснивање новог министарства на нивоу БиХ?

САРАЈЕВО - Досадашњи покушаји да на нивоу БиХ буде формирано ново министарство које би било надлежно за дијаспору, а иза којих су стајали махом бошњачки политичари, нису уродили плодом због противљења представника из Српске. Међутим, у парламентарну процедуру стигао је нови приједлог за који се сумња да је заправо покушај да се та идеја, на мала врата, покуша поново спровести у дјело.

Питањима која се тичу дијаспоре, односно везама са исељеништвом, баве се за то надлежни сектори при Министарству за људска права и избјеглице БиХ и Министарству за европске интеграције и међународну сарадњу Српске, али предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ Денис Звиздић, који је функционер НиП-а, сматра да је на том пољу потребна и парламентарна комисија.

Он је, наиме, припремио приједлог допуне пословника Представничког дома у којем предлаже формирање комисије у Парламенту БиХ и то за сарадњу са исељеништвом која треба да, између осталог, предлаже мјере за унапређење сарадње институција са исељеништвом, развијање међуинституционалне координације за сарадњу те остваривање и одржавање редовних контаката са "свим државним органима БиХ и оним најнижим нивоима власти који се баве тим питањем".

Истиче се и да Србија, Хрватска, Црна Гора и Албанија имају парламентарна тијела, односно комисије, одборе, савјетодавна тијела, комитете и слично за сарадњу, односно повезивање својих парламената са својом дијаспором.

- БиХ још нема парламентарно тијело које би се бавило овим питањима,  поред уставног основа који постоји. Успостављање овог тијела је битно због чињенице да дијаспора БиХ нема стално тијело које би се на свеобухватан начин бавило заштитом положаја и интереса исељеништва као важне категорије грађана који имају право на одржавање контаката са државом поријекла - пише у образложењу.

Сматра да би требало да се омогући сарадња са онима који имају велики инвестициони и људски потенцијал за развој БиХ, јер из дијаспоре годишње стиже, како пише, између двије и три милијарде марака у БиХ.

- Постојањем парламентарног тијела послала би се порука грађанима БиХ у иностранству да држава БиХ жели институционалну сарадњу, а не само исказивање вербалне подршке без конкретних резултата. И друго, исељеништво се у смислу ових допуна не посматра ни као бошњачко, ни као српско, ни као хрватско, већ искључиво као босанскохерцеговачко - поручио је Звиздић.

О предложеним допунама данас ће се изјаснити Колегијум Представничког дома, а шефица Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Сања Вулић за "Глас" каже да Дејтонски споразум указује ко је за шта надлежан.

- Држимо се искључиво слова, а не духа Дејтона и залагаћемо се за интересе Српске и српског народа, а то што он предлаже није добро. Парламентарне комисије немају моћ у погледу наметања неких одлука и законских рјешења, али и те како имају моћ у смислу да дају ставове и правац даљег дјеловања - казала је Вулићева.

Потези и такве иницијативе су, наглашава, крајње некоректне, лицемјерне и нису у складу са договором лидера који су партнери на нивоу БиХ.

- То још једном показује колико је Звидић једним дијелом на повратку у СДА. Ипак, шта је крајњи циљ, то зна Звиздић и шта су му ментори дали, али док смо ми у институцијама, држаћемо се Дејтона, а тога у том документу нема - нагласила је Вулићева.

Стратегија

Денис Звиздић подсјећа да је Савјет министара донио одлуку о усвајању политике о сарадњи са исељеништвом, а да слиједи и Стратегија о сарадњи те на крају и закон који ће, како наводи, регулисати ту материју.

- То су јасне обавезе и задаци Министарства за људска права и избјеглице које у свом саставу има сектор који се бави овим питањем, а Представнички дом ће, вјерујемо, бити партнер у овом процесу - наводи Звиздић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.