Коме је Хасановић пребацио милионе?!

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ јуче је, након ултиматума Кристијана Шмита из фотеље високог представника и пропратног потписа који је на акт Министарства финансија и трезора БиХ ставио замјеник министра Мухамед Хасановић, осигурала укупно 112,5 милиона КМ за увођење нових технологија у изборни систем, а тај потез је подигао нове тензије.

• Централна изборна комисија БиХ обезбиједила је 112,5 милиона КМ за увођење нових изборних технологија.
• Средства су намијењена набавци скенера, уређаја за идентификацију бирача и друге опреме за модернизацију изборног процеса.
• Замјеник министра финансија Мухамед Хасановић потписао је инструкцију за технички пренос средстава из раније планираног буџета.
• Према плану ЦИК БиХ, скенери и изборна опрема требало би да буду оперативни до октобра, када се одржавају избори.
• На расписани тендер за набавку опреме пријавиле су се четири компаније, али коначна одлука о избору извођача још није донесена.

Увођење модерних технологија у изборни систем БиХ, од скенера до уређаја за идентификацију, је годинама предмет опсежних расправа које је додатно ојачао управо Шмит када је наметнуо одлуку којом је омогућио да та опрема буде на биралиштима широм БиХ. 

Даљим интервенцијама, уз студију оправданости коју је урадио ЦИК БиХ, је Шмит обезбједио 112,5 милиона КМ за набавку модерних технологија, а да би све ишло по плану, поново се огласио половином седмице, тумачењем да неутрошена средства за те намјене из 2025. морају да буду пребачена у ову годину и стављена на располагање ЦИК-у. 

Политичке оптужбе и реакције званичника

По Шмитовом наређењу и овај пут је, након што је изостао потпис ресорног министра Срђана Амиџића, поступио његов замјеник. 
Хасановић је јуче саопштио да је Инструкција о додјели средстава за увођење нових изборних технологија потписана с његове стране средином прошле године, а средства су планирана у буџету за 2025. годину.

Каже да су се након истека 2025. појавила различита тумачења, укључујући тврдње да средства више нису доступна. Наводећи да је ЦИК у међувремену затражила пренос средстава у 2026. ради наставка процеса јавних набавки, било је потребно, истакао је, извршити технички пренос.

- Министар финансија је то свјесно одбио и директно блокирао наставак пројекта који треба да осигура фер и транспарентне изборе. Грађани треба да знају да увођење савремених технологија очигледно не одговара онима који профитирају од манипулација и крађе гласова - навео је Хасановић који је позвао и тужилаштво да утврди одговорност непоступања министра.

Огласио се и Амиџић ријечима да су Хасановић и ОХР поново показали да не постоји правни и финансијски систем, те да је то можда и права слика БиХ.

Указао је да Хасановић овог пута није пустио новац на Каналска острва, али је 112,5 милиона КМ усмјерио ЦИК-у. Тврди да је тако, осим 17 милиона за програм и 52 милиона за опрему, плаћено и 20 милиона КМ за уговоре о дјелу, али да није познато коме.

- Плаћено је и два милиона за грађевинске радове - коме и на којој згради није познато, 3,6 милиона КМ за обрасце и папир без прецизних података - навео је Амиџић на „Иксу“ и нагласио да грађани треба да знају шта је Хасановић платио њиховим новцем и сами процијене да ли је то све „технологија“.

И док сјевају оптужбе, ЦИК БиХ припрема терен за увођење скенера и друге опреме, с намјером да буду у функцији већ у октобру када су општи избори. 

Међутим, није проблем само новац, већ и неке постојеће одредбе у Изборном закону јер треба промијенити изглед гласачког листића те, између осталог, и препознати елетронски начин бројања гласова. 

ЦИК тражи и да им буде обезбјеђен адекватан простор за складиштење око 6.000 скенера које планирају да набаве како би „покрили“ сва бирачка мјеста у БиХ, али и зелено свјетло за додатна запошљавања усљед свега тога. 

Неке од тих ствари су набројали и у иницијативи за измјене закона коју су, уз опаску „хитно“, послали још у октобру у Парламентарну скупштину БиХ. 

Тендер и ставови о изборним технологијама

На расписани тендер за набавку опреме јавиле су се четири компаније, али још није познато да ли ће и која од њих добити посао. 
Вехид Шехић, предсједник Стратешког одбора Коалиције „Под лупом“, која посматра изборни процес у БиХ, очекује да ће тај посао бити брзо завршен. 

- За техничке измјене закона није препрека то што смо ушли у изборну годину. Ипак, видимо опструкције и то је нормално да се дешава у овој држави јер ће увођење нових технологија спријечити преваре - рекао је Шехић за „Глас Српске“. 

Изборни закон је, одлукама домаћих званичника, али и оним наметнутим из ОХР-а, мијењан више од 20 пута. Неславно су завршили бројни покушаји да кроз стручне и страначке радне групе, и уз посредовање странаца, дођу до рјешења, а демонстрација силе на овом пољу је само распиривала варнице.

Наметнуте одлуке 

Кристијан Шмит, којег Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН-а, шест мјесеци прије локалних избора 2024. наметнуо око 100 одредаба у Изборном закону којима је ојачан ЦИК и казне, отворена врата за увођење нових и модерних технологија у изборни процес, уведена нова правила за бирачке одборе и тако даље. У изборној ноћи 2022. је прогласио амандмане на закон и Устав ФБиХ који се односе на конституисање власти, а идуће године прогласио измјене федералног Устава да би, наводно, било лакше формирати тамошњу Владу као и кривичних закона које би требало да предуприједе изборне преваре. Наметнутим измјенама је милионе за увођење нових технологија "узео" са рачуна Централне банке БиХ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.