Колумна: Преваранти свих земаља, уједините се!

Стипина вањска политика била је изведеница, коју објашњава она Марксова теза о трагедији која се реплицира као фарса. Велика је срећа што та Месићева волунтаристичка концепција иде у политички гроб скупа с њиме, па од цијеле ствари неће ништа остати. Но, штета коју је тај доколичар с Пантовчака починио у регионалним односима, пуно је већа, иако можда мање занима дипломатске мандарине великих сила - сва штета, наиме, иде само на конто Хрватске и њених билатералних односа, јер утјецај Хрватске у сусједству мален је, готово занемарив.

То што је Месић у задњим тједнима свога предсједниковања запријетио како ће послати војску у Босну да спријечи отцјепљење Републике Српске, додуше, чиста је бесмислица, већ и стога што он нигдје не може слати војску, јер је почасни врховни заповједник, с правом да дијели одликовања и чинове, а за ангажман Хрватске војске у иноземству треба одлука с двотрећинском већином у Сабору. Значи, могао би у ту оружану авантуру послати једино свог вањскополитичког савјетника Томицу Јакића, наоружаног совјетским аутоматом ППС с колутом за реденик, и Буду Лончара, свог дипломатског специјалног изасланика, који би успркос поодмаклој, октогенеријској доби могао причинити пуно више штете, јер већ има неког искуства са смакнућима у иноземству - ако је вјеровати изјавама разних старих усташа, који су тврдили да их је он особно по Италији смицао као зечеве.

Но, није то само виц, то Стипино звецкање непостојећим оружјем, његови испади више су од неслане шале. Сличан је потез био одлазак на Косово на сам православни Божић, који је србијански предсједник Борис Тадић провео у Грачаници - али ондје су његови сународњаци, па чак и прва жена, која се замонашила, а косовска тема за њ је толико осјетљива, да га збиља није требало провоцирати тиме да хрватски предсједник, као слон из "Књиге о џунгли", промаршира изазивајући потрес у ионако крхком затишју мировног процеса који, чини се, и не иде неким дефинитивним смјером...

Зашто Стипе прави ршум на Косову, зашто узнемирава Босну? То с Босном лако је објашњиво. Да се ствар растумачи, морамо се вратити на чувени Транскрипт, мајку свих хрватских тајни, сажетак прислушкивања г. Хрвоја Петрача који сад лежи на робији у Лепоглави.

Осамнаеста страница, 15. вељаче 2000. Године, трака бр. 57, ТКТ тел. 01/3778-935:

"У 13.14 сати Петрач зове Бартола Јерковића на број 098 214 428 да му каже да је његов пријатељ ступио у контакт с Кувајтом, па га пита има ли заједничке послове са Р БиХ у вези тенкова. Петрач би се састао с Харисом Силајџићем у вези тог заједничког пројекта. Петрач би можда требао ауторизацију 'Ђуре Ђаковића' за преговоре у њихово име, као што је Јерковић имао од 'AЛAН РХ'

У 13.20 сати Петрач зове Недима Шуљака на број +90 53 22 117 793. Каже му да је Ђуро Ђаковић имао с УНИС Сарајево неку сурадњу. УНИС је повезан с КИA-ом из Кувајта. Ради се о модернизацији тенкова.

У 19.36 сати Недим Шуљак зове Петрача да му каже да Силајџић подржава посао. Он је сад у Бруџеллесу и састат ће се с главним тајником NATO-а. Хтио би се састати и с Месићем. Силајџић жели промјену Дејтона и треба му подршка. Кувајћани су још сутра у Зеници. Петрач се иде договорити да се састану Шуљак, Силајџић, Месић и он."

Нешто касније, Петрач ће уговорити састанак с Месићем на Пантовчаку - ујутро је назвао Пуканића, а већ послијеподне њих су тројица сједили у Рицхтеровој вили, кроз коју је продефилирало више гуламфера него кроз загребачки Главни колодвор.

Шема лијепо изгледа: Петрач закахла ЂЂ и УНИС, Силајџића и Месића, па се мало редигира Дејтонски споразум тако да више одговара аспирацијама муслиманских националиста које представља Харис, бивши намјештеник југославенског војног извозника оружја, СДПР, у Гадафијеву Триполију, те потом повјерљиви особни тајник улеме ефендије Хаџиабдића, који је израстао у диванџију на Изетбеговићеву миндерлуку и онда га, као рахметлију, наслиједио… Успије ли комбинација, Хрвоје и Петрач бит ће у безбрижни и у курвама до краја живота. Aли, авај, судбина друкчије плете нити људских живота - Пуки је под земљом, Хрвоје у букси, а Силајџић, благо радиоактиван, на крају своје државничке мисије као и сам Стипе. Не знам само гдје се дјенуо онај Недим Шуљак…

Што се тиче ревизије Дејтона, Силајџић и Месић, Петрач и Пуки били су исто толико надлежни за ту материју колико је Стипе сад у моћи да пошаље хрватску војску нека пресијече српски коридор код Брчког. То је, напросто, још једна трула комбинација, која је, као и везе с подземљем, обиљежила Месићев предсједнички мандат.

Његови антисрпски испади у Босни и на Косову, повезани су пак с настојањем да ревидира свој профил, па га учини подобним за раздобље умировљења. Значи, лик који је започео политичку каријеру као жестоки туђмановски националистички демагог, па по Aустралији пјевао усташке пјесме скупљајући новчане прилоге у готовини, а у Славонији пријетио Србима егзодусом, најављујући како ће бити "протјерани само у блатњавим у опанцима", жели сад постати угледан "елдер статесман", као тобожњи антифашист близак љевици, а као шовинистички демагог примитивнијим Хрватима. Као и раније, његове су идеје контрадикторне, неаутентичне, глупе и промашене. Јер, најконзервативнији хрватски политички корпус, Херцеговци, из прагматичних се разлога у Босни везују за политику Милорада Додика, којега су прошле године прогласили најпопуларнијом личношћу у земљи. Они на Републику Српску гледају као на узоран примјер успјешно остварене аутономије у границама босанског федерализма.

Стипе је, укратко, јефтини опсјенар који може импресионирати неупућене, људе без знања и меморије. Он је, заиста прави правцати хадезеовац, као да га Туђман правио, или што рече мој пријатељ генерал Пркачин, "истом је направом начињен као и Бандић". Но, Стипе је био Туђманов замјеник, па би морао пазити што говори о рату и о Србима - напросто није морално квалифициран да се о томе изјашњава осим у крајње сведеним оквирима конвенционалних дипломатских уљудности према сусједима. Бог га не чува, враг му не да мира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.