Колико је јак Обама?

Прилике на Криму, које Запад види као руску опсаду украјинског полуострва, довеле су предсједника САД у тешку ситуацију. Биће то велики изазов за Обаму, посебно због чињенице да је код куће под великим притиском.

Нема сумње: руска опсада Крима до сада је највећи спољнополитички изазов за Барака Обаму. Многи му замјерају да је недовољно одлучан у спору са Ираном и Сиријом и сматрају да се, као кризни менаџер у горућим свјетским питањима, актуелни предсједник САД није баш прославио. „Да ли је Обама довољно чврст, како би на крај изашао са бившим агентом КГБ-а, у Кремљу?", запитао се амерички дневник „Њујорк тајмс".

Мекејн: Обамина спољна политика је „бескорисна"

Критике на унутрашње-политичком терену стижу са свих страна. „Обамин спољна политика је бескорисна, што је и довело до тренутно кризе", поручује републикански сенатор Џон Мекејн. Он је увјерен да актуелна администрација у Вашингтону на безбједносном плану нема никакву стратегију. Као доказ за то, тај републиканац наводи примјер вођења политике „из другог реда" у споровима са Ираном и Сиријом. У међувремену је и Русија због неодлучности америчког предсједника профитирала. Још један примјер за то јесте случај Едварда Сноудена.

Како би уопште требало да изгледа америчко лидерство?

Бивши амбасадор САД у Пољској, Ли Ендру Фајнстајн, брани политику предсједника Обаме. „У оваквим околностима морате бити фер. Наш предсједник и шеф дипломатије прилично су оштро одреаговали на провокације Русије. Кери је понашање Москве назвао међународном агресијом. Обама је јасно поручио да је ријеч о кршењу међународног права." Тек пар дана након тога, огласили су се и Европљани, износећи сличне оцене. За Фајнстајна је то доказ да „америчко лидерство" постоји. Некадашњи амерички дипломата тврде је Путину сада неопходно омогућити да пронађе излаз, ако је могуће, без посљедица.

„Омча за Путинову Русију"

Неки о томе изгледа не желе много да знају. Прије свега међу савјетницима предсједника. „Положите демократску омчу око Путинове Русије", поручује Линдзи Грајам, републикански сенатор. Његов партијски друг са Флориде, могући предсједнички кандидат, сенатор Марко Рубио, упорно говори о „ракетном систему одбране", али без детаља о томе да је тај систем већ добрим дијелом инсталиран. Други позивају на политичке санкције, којим би Путин, поред осталог био избачен из Групе 8 (групе седам најразвијенијих земаља и Русије).

Корнблум: Обамин маневарски простор је ограничен

Одмах по доласку руских војних јединица на Крим, бивши амбасадор САД у Њемачкој Џон Корнблум у разговору за Дојче веле је изнио тврдње да амерички предсједник нема много маневарског простора на располагању и додао да је од суштинског значаја одбрана територијалног интегритета. „Али када заузмете такав став, поставља се питање, шта то конкретно значи? Требало да буде јасно да није ријеч о војним акцијама, већ о политичким и привредним", рекао је Корнблум.

Управо због тога Обамина администрација говори о могућим привредним санкцијама. Јер то би могао да буде почетак међународне изолације Путинове Русије. И сам шеф америчке дипломатије Џон Кери, потврдио је тај курс недавном изјавом у Кијеву у којој каже да ће Москва бити политички, дипломатски и привредно изолована.

Истовремено, амерички званичник најавио је финансијску помоћ Кијеву у износу од милијарду долара. Тиме је Вашингтон повукао два потеза. Да изврши дипломатски и економски притисак на Русију, али истовремено и да пружи подршку Украјини. О војним акцијама (у влади САД) тренутно нико не говори.

Уколико ситуација ескалира и у случају да дође до званичне анексије Крима, САД ће сигурно бити досљедне у захтјевима да се блокирају посједи и имовина Русије, и ограничи приступ међународном финансијском тржишту, тврди Фајнстајн. „Имајте у виду да то није више Русија која је својевремено умарширала у Авганистан, већ Русија која је данас интегрисана у свјетске привредне токове."

Савез са ЕУ од изузетног значаја

Обама није случајно забринут за нарушене односи са Њемачком и Европском унијом. Јер без ЕУ, привредне санкције за Русију, биле би узалудне. Трговинска размјена Европљана са Русима је десет пута већа, него са Американцима. Ипак, Европа је тренутно суздржана и обазрива.

Прича о „систематским мјерама, привредном притиску и дипломатској изолацији", подсјећа на реторику од прије шест година, када је Русија окупирала територију Грузије. Москва у међувремену није значајније промјенила своје позиције. И те 2008. године је предсједник Џорџ В. Буш био у сличној позицији, могућности су и тада биле ограничене.

„Због тога је такорећи постало популарно говорити о ограниченим мјерама Американаца и Европљана", сматра Фајнстајн и додаје: „Али уколико буду говорили једним гласом, то су већ другачије околности." Бивши амерички дипломата увјерен је да би привредне санкције могла да се одрази на моћ Владимира Путина, јер Русија није изоловано острво. Упркос природним ресурсима и новцу, Русија не може опстати без привредне сарадња са остатком свијета.

Иако о војним опцијама још увијек нико не говори, NATO помно прати прилике на Криму. „Још увијек је о томе рано говорити и али тај савез је наш заједнички одбрамбени механизам. Надамо се да нећемо морати да кренемо тим путем", рекао је Фајнстајн за Дојче веле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.