Којић: Вишеструк значај филма о пробоју коридора

БАЊАЛУКА - Значај снимања филма о пробоју коридора 1992. године је вишеструк, као што је вишеструк значај те бриљантне операције којом је заустављено страдање беба у бањалучком породилишту усљед недостатка кисеоника и спријечена хуманитарна катастрофа у западном дијелу Републике Српске, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Којић је нагласио да о значају филма говори и чињеница да је његово снимање пројекат двије владе, Републике Српске и Србије, те истакао да ће овај филм бити најбољи начин за институционалну градњу културе сјећања и памћења.

- Треба знати да је један од битних сегмената операције коридор спајање истока и запада Републике Српске, као и отварање пута према Србији, који је и обезбиједио неопходни кисеоник и основне животне намирнице за одсјечено становништво - рекао је Којић.

Према његовим ријечима, никако не смије бити занемарена чињеница да су пробојем коридора ослобођени Брод, Дервента, Оџак и друга мјеста масовног затварања српског народа, прије свега старијих и немоћних лица и дјеце.

Те 1992. године, тврди Којић, Брод се звао град логора и тамо је био успостављен класични систем логора као што је био успостављен током Другог свјетског рата, гдје је пријетило уништење српског народа на подручју Посавине.

- Оно што се може видјети кроз изјаве људи који су учествовали у пробоју коридора, приликом ослобађања тих општина и градова, а што смо и ми видјели кроз наша истраживања, јесте да су Срби били изложени најстрашнијим и најмонструознији облицима тортуре - нагласио је Којић.

Он је подсјетио да је постојала наредба хрватске војске којом је дозвољавано привођење Српкиња за силовање.

- Такав документ постоји и најбољи свједочи о томе шта се дешавало српском народу на том простору. Све то говори у прилог чињеници да је пробој коридора имао вишеструк значај и да ће овим филмом та сјајна битка бити трајно сачувана од заборава - истакао је Којић.

Он је напоменуо да сутра у Сремској Митровици почиње снимање драматизација догађаја у којем ће учествовати десетак глумаца из Републике Српске и глумци из Србије.

- Драматизација подразумијева аутентично приказивање догађаја током пробоја коридора, али треба нагласити да су током децембра прошле године снимљене изјаве људи који су учествовали у пробоју коридора и да се свих ових мјесеци активно радило на издвајању сегмената из тих изјава које ће бити саставни дио играно-документарног филма - објаснио је Којић.

Након окончања снимања и промоције филма, Којић је навео да ће настојати да у сарадњи са Министарством просвјете и културе Српске и Министарством културе и образовања Србије, филм постане дио наставно-научних планова и програма и дио обавезне грађе у средњим школама.

- Ако не запамтимо овакве и сличне садржаје можемо да изгубимо свој идентитет - сматра Којић.

Он је навео и да се филм снима у копродукцији Радио-телевизије Србије, Војно-филмског центра "Застава филм", односно Министарства одбране Србије и Радио-телевизије Републике Српске, уз техничку подршку Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Прва клапа филма о пробоју коридора биће снимљена сутра у Сремској Митровици, а снимање ће трајати до 19. јула на различитим локацијама, између осталог, у напуштеној касарни у Руми, војном полигону у Сремској Митровици, војном полигону Пасуљанске ливаде и напуштеном селу Лаудановац крај Вршца.

Акција "Коридор 1992" почела је након што су снаге ХВО-а, заузимањем Модриче, пресјекле копнени пут између западног дијела Српске и тадашње САО Крајине са источним дијелом Српске и Србијом.

Овом битком ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, а комплетна операција пробоја и обезбјеђивања Коридора завршена је 6. октобра 1992. године изласком српске војске на ријеку Саву на простору Брода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.